1. Ako radite sa decom,
obraćajte im se sa mesta ljubavi,
poštovanja i prihvatanja.
Deca nepogrešivo znaju kako ih vidite
i da li vam je zaista stalo.
Ako se pored vas dete oseća
kao da je u njemu neki kvar
koji vi nameravate popraviti,
zatvoriće se od stida.
Kao mali cvet
skupiće svoje latice
i jedan čudesni svet
ostaće sakriven za vas.
Ako se pored vas dete oseti sigurno,
pokloniće vam svoje poverenje.
I samo će poželeti da u svemu bude bolje.
Čuvajte njegovo nežno poverenje.
I ne dajte ga ni za šta.
2. Ako radite sa decom,
poštujte njihove roditelje.
Dušu svoje duše su vam poverili.
Budite podrška roditeljima,
a ne sudija i strogi kritičar njihovih postupaka.
Oni su uradili najbolje što su znali.
Sve što su imali, oni su sigurno dali.
I žele najbolje za svoje dete.
Tu ste da ih poučite,
da rasvetlite neke njihove tame.
Da budete saputnik, ponekad vođa
u delu puta gde se tate i mame
osećaju izgubljeno…
Oni su prvi put tu.
Vama je taj predeo poznat od ranije.
3. Ako radite sa decom,
znate i sami – to nije posao.
To je život.
Razigran i lep.
To je način postojanja.
To je dužnost da budete dobri, iskreni i časni.
Jer deca ne uče ono što im govorite.
Ona uče ono što vi živite.
Zato čuvajte srce od zla.
Zato pažljivo birajte reči i dela.
I zato vodite računa kako postojite
tu, gde svakodnevno stojite
pred njihovim velikim očima.
