U komunikaciji sa drugima deca često postavljaju pitanja (korišćenje govora za saznavanje). Dečja pitanja imaju različit karakter; neki put su to pitanja koja imaju za cilj samo održavanje kontakta sa drugima. Oko treće godine javljaju se pitanja koja imaju za cilj imenovanje, obaveštavanje (šta je to? večna igra pitanja). Od četvrte do šeste – sedme godine je pravi period zapitkivanja, kada pitanja dobijaju, pored ostalog, saznajni i komunikativni karakter.
U dečijim pitanjima manifestuje se razvoj dečjeg duha, ona su produkt dečje intelektualne radoznalosti i začuđenosti. Dečija pitanja su „prvi znak dečje misone angažovanosti“.
U procesu vaspitanja treba uvažavati dečju potrebu za postavljanjem pitanja, jer „zadržavanjem pitanja, zadržavamo i dečiji razvoj“. Uvažavanje dečije potrebe za postavljanjem pitanja uključuje i odgovaranje na dečja pitanja. Odgovori odraslog treba da budu prilagođeni dečjim mogućnostima („intelektualno podnošljivi“), dovoljno informativni, po mogućnosti zanimljivi.
STVARANJE PITALICA
Obzirom na to da se u predškolskoj praksi već koriste pitalice, kao forma tradicionalnog narodnog stvaralaštva, tu vrstu iskustva treba koristiti za stvaranje i izmašljanje pitalica različitog karaktera. Ovaj tip igara mogu da stvaraju deca starijeg uzrasta, koja su, kada je u pitanju misaoni razvoj, u mogućnosti da izdvajaju, bar donekle, bitne odlike jednog predmeta, što je bitna odlika pitalica. Podrazumeva se da je ovo proces i da treba imati razumevanja za različite dečije varijacije, uspešne ili manje uspešne sa stanovišta odraslog. U odnosu na dete, svaka kreacija je uspešna, to je njegov domet u tom trenutku.
CVRČAK I MRAV
Cvrčak dođe zimi mravima, moleći ih da mu pozajme koje zrno žita da se prehrani kako ne bi umro od gladi. Mravi ga upitaše:
– Šta si letos radio?
– Svirao sam –odgovori on.
– Svirao si?! A ti sad igraj da te glad prođe. Hajde, gubi se ispred naših vrata!
Decu najpre upoznamo sa sadržajem basne, zatim prelazimo na improvizovanu dramatizaciju. Pokazujemo igračke, demonstriramo kretanje mrava i glasanje cvrčka koji se izležava. Tokom igre i posle nje, podstičemo decu da izmišljaju poslovice o radu:
- Ko leti hladuje, zimi gladuje.
- Gde si pevao letos, pevaj i zimus!
- Ko radi, taj ima. Ko ne radi, taj nema.
- Ko rano rani, dve sreće grabi.
- Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.
STO VUKOVA (Grigor Vitez)
Na temu „strah“ poslovički iskazanu: „ U strahu su velike oči“, možemo predvideti raznovrsne oblike korišćenja proznih i stihovnih tekstova o strahu i to protkati odgovarajućim poslovicama:
- U strahu su velike oči.
- Odsekle mu se noge od straha.
- On je strah i trepet za nas.
- Strah granicu čuva.
LAV I CRV
Uz ovu basnu idu poslovice o upornosti, znanju, istrajnosti:
- Um caruje, snaga klade valja.
- Od jednog udara dub ne pada.
- Tiha voda breg roni.
O MAJCI
- Na suncu je toplo, kod majke je dobro.
- Ima ruke od zlata.
- Voli te kao majka.
- Pazi te kao majka.
- Hrani te kao majka.
PAS I NJEGOVA SENKA
Koristeći sadržaj ove poznate basne za vežbe pričanja dece uz pozorište senki ili neko drugo radno-igrovno sredstvo podstičemo decu da se prisete i kažu- upotrebe poslovicu koja odgovara toj životnoj i radno- igrovnoj situaciji:
- Ko traži veće, izgubi iz vreće.
- On će te žedna preko vode prevesti. (prevariti)
- On ide uz vodu. (radi nešto naopako)
ODGONETANJE NEPOZNATIH PREDMETA
Vaspitač donosi u grupu jedan predmet koji deci nije poznat ili im je nedovoljno poznat. Pokazuje ga jednoj grupi dece. Ostavlja dovoljno vremena da ga razgledaju, opipaju, da jedni drugima postavljaju pitanja, da odgovaraju: kakav je to predmet, čemu služi …
Isto čini i sa drugom grupom dece. Ako su odgovori grupa različiti, organizuje situaciju sučeljavanja, govorne razmene. Može da se inicira i davanje imena nepoznatom predmetu.
Ovoj skupini pripadaju igre tipa čarobne tobre. Izvlači se jedan predmet, skriva se u ruci, iza tela ili paravana, a druga deca postavljaju pitanja sa ciljem da pogode o kojem predmetu je reč.
IGRA TIPA KVIZA-DA-NE
Ove igre mogu da se izvode u parovima. Jedno dete zamisli jedan predmet ili sakrije predmet. Drugo dete treba da odgonetne o kojem je predmetu reč, opisujeći predmet u formi pitanja (da li je to predmet koji …). Dete koje ima predmet odgovara samo sa „da“ ili „ne“. Kada dete pogodi, zamenjuju se uloge. Ove igre, ako se dovoljno osmišljeno izvode, mogu da razvijaju kod dece logičko mišljenje. U tom slučaju se ne ide na pogađanje, već na razmišljanje, što uključuje redosled u postavljnju pitanja, selekciju pitanja i slično.
PITANJA SUPROTNOG ZNAČENJA
Ovo su igre u koje su uključene reči suprotnog značenja. Mogu se igrati sa sličicama, ali za ove namene su prikladnije one koje se izvode na verbalnom planu. U početku ih inicira vaspitač, a kasnije i sama deca mogu da izmišljaju različite mogućnosti za igru. Vaspitač počinje time što pita decu šta je, na primer „prvo“. Deca nabrajaju, a zatim pita „A šta je poslednje?“, „Šta je blizu, a šta daleko?“, „Šta je plitko, a šta duboko?“.
Stvaralački deo aktivnosti započinje onda kada su deca u situaciji da ona postavljaju pitanja i nalaze logične odgovore.
Aktivnost poprima igrovni karakter kada se pređe na pitanja koja se rimuju ili se slažu po nekom semantičkom ili fonološkom kriterijumu: „Ja vama kratko, a vi meni slatko“, „Šta je kratko, a šta slatko?“ i slično.
ZAGONETKE
Zanimanja ljudi
Imam dokaz da te voli
on je s tobom kad te boli,
stigao je od svih pre,
iako ti rođak nije.
Setiće se deca sva,
on ti kaže: „reci a-a-a“!
Ko je to? Šta je to?
(Lekar)
Nosim belu kapu
i belo odelo,
za sto pripremam
najvažnije jelo.
(Pekar)
Nije mačak, nije ptica,
sav u crnom, crna ptica,
čitav dan po krovu hoda,
nije oblak nije voda.
Posve čudan zanat ima,
on se bavi oko dima.
(Odžačar)
Nije muzičar, a svira,
nasred trga dirigira.
On pomaže, on se smeši,
a kažnjava kad se zgreši.
Znak je dao „hajde zdravo“
ti ćeš desno , ja ću pravo.
(Saobraćajni policajac)
Zagonetke o stvarima (predmetima) i delovima tela
Telo mi je drveno, srce crno kameno.(Olovka)
Ne treba ni konj ni vo, radim za orača sto.(Traktor)
Po pučini lađa brodi, ni po moru, ni po vodi.(Avion)
Golema ala vlak progutala.(Tunel)
Letim visoko, a nisam ptica.(Avion)
Oko panja dva lokvanja.(Uši)
Grbavo prase sve polje popase.(Srp)
Crvendać mali s njim se ne mali.(Šibica)
Bele koke ispod strehe vire.(Zubi)
Šta je najslađe na svetu?(San)
Bela kula bez prozora.(Jaje)
Stari sedi deda sve jednako gleda kroz prozora dva.(Naočare)
Zagonetke o prirodnim objektima i prirodnim pojavama
Pola hleba na planini stoji.(Polumesec)
Jedno se oko nasmejalo pojasom svet opasalo.(Duga)
Zuba nama, ruku nema, a opet ujeda.(Mraz)
Oca nema, majke nema, a svako se jutro rađa.(Sunce)
Bele pčele na zemlju sele.(Pahuljice)
Navadi se vran gavran dolaz nam svaki dan.(Mrak)
Jedna gruda voska celom svetu dosta.(Sunce)
Puna tepsija zlatnih kolačića.(Zvezde)
Zagonetke o biljkama
Crvene glave vire iz trave.(Jagode)
Puna škola đaka niotkuda vrata.(Lubenica)
Na vrh štapa crvenkapa.(Gljiva)
U zemlji joj glava crvena kao crep. Zelen kao trava napolju joj rep.(Cvekla)
Zagonetke o životinjama
Ni ranar, ni vidar-a krv pusti.(Komarac)
Ore kao orač, crno kao kovač.(Krtica)
Sa dva vesla čun, ima crven kljun.(Patka)
Vozi zlatnu kočiju, na repu mu sto očiju.(Paun)
Sam lončić i polju vri.(Mravinjak)
Čitav dan ide, a iz kuće ne izlazi.(Puž)
DOPUNJALKE
Šta kokoška daje? To se zove … (jaje).
Bolesniku treba potražiti …(leka).
Ja te volim trešnjo,dobro naše drvo,
posle zime ti nam pružaš voće …(prvo).
Svakom sam vojniku kom je snaga muška,
drugarica prava, ime mi je … (puška).
Tekst priredila: Mala škola
