PESMA O SVETOM SAVI
Dragan Lukić
U Stefana Nemanje,
stara srpska glava,
veliko imanje,
sin mu Sveti Sava.
Zido crkve i slova,
prve srpske škole,
Ispod Božijeg krova,
svi ga đaci vole !
SVETI SAVA
Nepoznat autor
Zove mene moja nana,
Dođi krajem januara.
Ja joj kazem – neću moći,
Jer u vrtić moram poći.
Da slavimo školsku slavu,
Svetitelja Svetog Savu.
ZAVET
Nepoznat autor
Na dan ovaj Svetog Save
kad ga Srbi svuda slave,
da Gospodu zavet damo,
da Mu tvrdo obećamo:
„Ići ćemo putem slave –
starim putem Svetog Save,
živećemo mi u slozi!
O Gospode, ti pomozi!“
SVETI SAVA
Nepoznat autor
Od Svetoga Save,
nema boljeg sveca.
Doneo mi papučice
i puno pereca.
Da je Sveti Sava,
u godini dvaput,
on bi meni doneo
čak i zimski kaput !
PRED IKONOM
SVETOG SAVE
Nepoznat autor
Na istoku zora plava
Prvim zrakom prosijava,
Iz kreveta ja ustadoh,
Pred ikonu divnu stadoh
Svetitelja Save,
Naše srpske slave.
Oj, ti srpski svetitelju!
Ispuni mi mladu želju:
Mržnju, zlobu, bedu,
baci u prašinu,
Neka Srbe ljubav vodi,
Nek se sloga rodi.
SVETI SAVA
Nepoznat autor
Rastao je dečak Rastko
hranila ga rujna zora,
on napusti dvore oca
a primi ga Sveta gora.
Sveti Sava rasu slova
kao ratar žita nova
da naraste znanje đaku
i uzvisi glavu svaku.
SVETOSAVSKO BLAGO
Nepoznat autor
Od predaka svojih
kroz Svetoga Savu,
primili smo veru,
krst časni i slavu.
Kroz vekove mnoge
ovo divno blago
Srbinu je svakom
uvek bilo drago.
Ovo blago što su
nama dali preci
sačuvajmo dajmo
i mi svojoj deci.
SVETI SAVA POJI VEROM
Nepoznat autor
Kada nešto teško skrivam
i sneg mi u lice veje
Putevima mojim sivim
SVETI SAVA SPOKOJ SEJE.
I molim se nebesima,
Misao mi gore hrli,
Kad se borim sa gresima,
SVETI SAVA PRAŠTA, GRLI.
I sedim iz plamen sveće,
Saglasan sa svojim perom,
Na hartiju stih mi sleće,
SVETI SAVA POJI VEROM.
SVETI SAVA
Dragana Konstantinović
Bio je dete od glave do pete,
zvao se kratko – Nemanjić Rastko.
Hteo je da uči, da znanje svije,
al` škole bilo nijedne nije.
Zato je ustao u ranu zoru
i pobegao na Svetu Goru.
Tu je u osami manastira
učio staze ljubavi, mira.
Post`o je mudra, učena glava,
svetitelj srpski – Sveti Sava.
NEMANJIN SIN
Nepoznat autor
Kažeš, bio je prosvetitelj,
prvi književnik, prvi
svetitelj,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, bio je Nemanjin sin,
učen i smeran, plemenit i
fin,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, otvorio je zaključane
dveri,
budio nadu, krotio zveri,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, podizao je manastire
svete,
srpski se rod njime diči,
ali je pre toga bio samo dete
koje možda baš na tebe liči.
SRPSKA SLAVA
Nepoznat autor
Danas širom belog sveta,
svugde gde se srpski zbori,
“Uskliknimo Svetom Savi”
pobožna se pesma ori.
Danas svaka srpska kuća,
uz molitve Bogu svete,
Svetom Savi sveću pali
i zelene vence plete.
Danas Srbi, svi i svuda,
slave jednu istu slavu:
proslavljaju svetitelja
svoga srpskog – Svetog Savu.
ŽELJA SVETOG SAVE
Narodna pesma
Dvadesetog ovog veka
Sveti Sava na nas čeka.
Sa visine on nas gleda,
Gde brat bratu mira ne da,
Pa se moli Višnjem Bogu
Da nam dade ljubav, slogu.
On poziva braću milu
Da čuvaju srpsko slavlje
I da drže pravoslavlje.
Da se srpski jezik širi,
Da se brat sa bratom miri,
Da se slavi srpska slava
To nam želi Sveti Sava.
SVETI SAVA
Narodna pesma
Srpkinjica jedna mala
volela je mnogo znati;
što god vidi ona pita:
„Šta je ovo, mila mati?“
Prevrćući knjigu neku,
spazila je sliku malu
i na slici decu mnogu,
među njima Svetog Savu.
„Je li, mati, ko je ovo
sa dečicom što se bavi,
što mu ruka desna lebdi
na dečijoj maloj glavi?
Reci, majko, ko je, reci
ja tu sliku vrlo volim,
ne znam zašto, al` bih često
da se pred njom Bogu molim“.
„I moli se, ćerko mila,
ta je slika sveta glava,
taj što decu blagosilja,
to je, `ćeri, Sveti Sava.
Kraljević je srpski bio,
al` mu kruna ne bi mila
u životu monaškome,
duša mu se posvetila.
Odreko se sveta, blaga,
siromahe duh mu traži,
prolazio svuda on je,
da ih teši, da ih blaži.
Voleo je srpstvo svoje
pa mu škole stoga dao,
da ga spase od neznanja
prosvetom ga opasao.“
SVETI SAVA
Miroslav Kokošar
Mogao si biti vladar,
vladarskoga roda Ti si,
i da vladaš srpskom zemlјom,
mogao si, ali nisi.
Rastao si sa knjigama
na očevom belom dvoru,
zavoleo Boga, lјude
i sanjao Svetu Goru.
Mogao si vladar biti
kojeg mrze ili vole,
ali, Ti si svome rodu
otvarao crkve, škole…
Otada se u srcima
Tvoja mudrost deci javlјa
i pobožno, svi imaju
peticu iz PRAVOSLAVLJA.
SVETI SAVA
Maja Cvetković Sotirov
Znanje je…
Kad zagrli otac majku,
Kad detetu pričaš bajku,
Kad učitelj s đakom raste,
Kad ne rušiš gnezdo laste!
Kad slabijem ruku daješ,
Kad protiv zla istraješ…
Kad priđeš drugu, dok svi beže,
Kada te ponos za korene veže,
Kada ne poniziš tuđu veru,
Kad gladnom daruješ večeru!
Kad se znanjem hrani glava
– to znanje je Sveti Sava!
NA SVETOGA SAVU
Narodna pesma
Maleno sam đače, maleno mi znanje:
tek sam upoznala bukvar i čitanje,
ali već znam i ja za Svetoga Savu
i razumem lepo današnju proslavu.
Sveti Sava beše sin kraljevske krvi;
veliki učitelj, prosvetitelj prvi;
on je otvarao prve crkve, škole
i učio Srbe da se Bogu mole.
Zato celo Srpstvo danas slavu slavi
i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi,
pa mu i ja kličem, iako sam mala:
“Svetitelju Savo, slava ti i hvala!”
HIMNA SVETOM SAVI
Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava.
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
pred prestolom Tvorca!
Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda,
srpskoga naroda!
SVETI SAVA
Vojislav Ilić
Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
„Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata,
sedi oci, kaluđeri, otvor`te mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge –
al` je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvor`te mi, časni oci, manastirska teška vrata
i primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata“.
Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,
sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,
i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,
a kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo“.
Vekovi su prohujali od čudesne one noći,
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.
Al` to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.
Tekst priredila: Mala škola
Ukoliko vi znate imena autora, u pesmama gde mi nismo naveli, kontaktirajte nas.