Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka koja cveta od juna do septembra. Za ovu biljku su vezana narodna imena kao što su dobri, pitomi i veliki slez.
Misli se da je ova biljna dama poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istočnih obala Sredozemskog mora. Odatle se raširio čak u Australiju i Ameriku, a zatim se gaji i u mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope zbog njegove široke upotrebe u medicini.
Nije naročito lep, ali je veoma koristan. Lekovi su mu i koren, i list, i cvet. Raste po vlažnim livadama, obalama reka, potoka i bara. Sav je obrastao mekanim, belim dlačicama. Njegove ljubičasto bele cvetove viđamo preko celog leta.
Kada sakupite njegove cvetove i listove, pažljivo ih osušite. Posle toga ih prodajte i tako možete preko leta da sakupite nešto novaca. Zajedno sa belim slezom sakupljajte listove i cvetove i njegovog bliskog rođaka crnog sreza.
U proleće i jesen sakupljajte njegovo korenje: iskopajte ga i očistite od zemlje i truleži; zatim osušite, ogulite koricu i isecite korenje u kockice. Caj od sleza je odličan lek za razne upale i prehlade.
Čaj od listova i korena belog sleza oslobađa teškog i napornog kašlja i olakšava disanje. Takođe oblaže sluzokožu disajnih puteva i na taj način smanjuje iritiranost prouzrokovanu kašljem.
Čaj od listova dobar za razbijanje kamena u bubregu.
Čaj od belog sleza dobar je i za izbacivanje toksina:
Ovaj napitak se pravi od cvetova belog sleza. Ako nađete sveže možete ih koristiti, u suprotnom koristite suve.
Pomešajte 25 g cveta belog sleza, 15 g lista matičnjaka i 20 g lista sene. Jednu kašiku mešavine prelijte šoljom proključale vode i pustite 20 minuta neka odstoje. Procedite i popijte triput dnevno po solju čaja pola sata pre obroka.
