Čudna voćka – dramski tekst

„Jabučice, dobar dan. Izvinite, da pitam: Našao sam čudan plod, je l’ od vaše grane rod?”

982

NARATOR:

Ježić Bocko ogladneo, voćnjaku se prišunjao, Nuš, njuš, traži, njuška: Uh, da mi je zrela kruška!” Kad u nekoj gustoj travi, spazi nešto da se plavi. Šta je ovo? Čudan plod! Čiji li je ovo rod?” Neznanku na leđa stavi, pa se prvo kruški javi:

JEŽIĆ:

Draga kruško, dobar dan. Izvinite, da pitam: Zbunjena je moja njuška, da l’ je ovo vaša kruška?”

KRUŠKA:

„O ježiću, zar ne vidiš? Trebalo bi da se stidiš!
Kruška ti je duguljasta, pa je žuta, pa je slasna.“ Jež se lepo zahvalio, do jabuke nastavio.

JEŽIĆ:

„Jabučice, dobar dan. Izvinite, da pitam:
Našao sam čudan plod, je l’ od vaše grane rod?”

JABUKA

„O ježiću, zar ne vidiš? Trebalo bi da se stidiš!
Jabuka je…(izmisliti stih)”

Kad se ježić umorio, tovar s leđa oborio. Krenu ona voćka laka, skotrlja se iz voćnjaka.

DECA:

Neku decu na livadi obradova, iznenadi. ” Evo lopte! Gde je bila? Bila nam se izgubila!”

NARATOR:

Dok veselo lopta leti: “Što sam gladan!”, jež se seti.