Dobar vaspitač – učitelj nikad ne zaboravlja da je i sam bio dete. Sve se menja. Menjaju se programi, udžbenici, izdavači, pedagozi. Ostaje nešto što se ne da promeniti: vaspitač – učitelj, nezamenjiv za sva vremena. Ja smatram da onaj koji ume da obrazuje dečji um i dečju dušu, vredi više od živopisca, od vajara, od svakog drugog umetnika. Nema nedarovite dece i učenika i nedarovitih početaka. Ima samo pogrešnih vaspitača – učitelja i promašenih vrtića i škola, što bi rekao Mika Antić.
Vaspitac – učitelj je kao most preko kojeg mnogo, mnogo čega mora da pređe. Vaspitač, koliko i učitelj, je sveća koja osvetljava druge trošeći sebe. On ne gradi karijeru. U vrtić – školu dolazi kao “znalac” i iz nje izlazi u istom zvanju. On je glumac ali njegovi slušaoci i glumci mu ne aplaudiraju. On je vajar ali njegove skulpture niko ne vidi.
Pa gde da nađe snage za svakodnevno nadahnuće? Samo u sebi samom, samo u saznanju o veličini svoga posla. I samo u podršci celog društva, u poštovanju društva i poštovanju roditelja dece prema njemu – vaspitaču / učitelju. I bili cenjeni ili necenjeni od strane društva, vaspitač i učitelj nikad se ne zaboravljaju.
I ne zaboravimo, kako kaže Viktor Igo, da su dva prva poslanika države upravo vaspitač i učitelj !!!! Malo li je! Cenimo to!!!
- Znalac=učitelj= podučavalac
