Zašto nije pričekao? – ruska narodna bajka

Pred zimu petlić ozdravi i vidi da se reka pokrila ledom. Petlić ode da se kliže. Kokica poviče za njim: – Pričekaj, Perice, da se reka sasvim smrzne. Led je sad još sasvim tanak...

226

Živeli brat i sestra, petlić i kokica. Otrči petlić u vrt i poče kljuckati zelene ribizle, a koka mu veli:

– Ne jedi Perice! Pričekaj, da ribizla sazri.

Ne sluša petlić, nego kljucka, kljucka i toliko se nakljuckao, da se jedva dovukao kući.

– Oh teško meni! – jauče petlić. – Boli me, sestrice, jako me boli želudac.

Kuvala je kokica petliću čaj od metvice, dodavala je i malo slačičnjaka, i petlić ozdravi.

Ozdravi petlić i ode u polje. Trčao je, skakao, zagrejao se i oznojio i potrčao na potok,  da se napije hladne vode.

Opominje ga kokica:

– Ne pij, Perice! Pričekaj da se rashladiš!

Ne posluša petlić, nego se napije hladne vode. Poče da ga trese groznica i kokica ga povede kući. Otrča po lekara a on mu prepiše gorke lekove. Dugo je petlić ležao.

Pred zimu petlić ozdravi i vidi da se reka pokrila ledom. Petlić ode da se kliže. Kokica poviče za njim:

– Pričekaj, Perice, da se reka sasvim smrzne. Led je sad još sasvim tanak, udavićeš se.

Ne posluša petlić, nego se poče klizati.

Led se prolomi i petlić pljusnu u vodu…

Ruska narodna priča
(Preveo: S.J. Srečanin)

Priredila: Mala Škola