Ako vaspitač ima kritičnu ulogu u podržavanju dečjeg učenja i razvoja, onda je važno znati koje karakteristike odnosno kvalitete poseduje (ili treba posedovati) uspešan, dobar tj. kompetentan vaspitač. Kramer (1994) navodi sledeću listu osobina “dobrog” vaspitača:
- Dobar vaspitač je sposoban sebe videti kao učenika – onoga koji uči. Predan je i spreman uočiti ono što ne zna, postavljati pitanja o svome radu i sl.
- Dobar vaspitač je spreman rasti, razvijati se. Spreman je na izazove, uvažava različite potrebe i mogućnosti, teži novim znanjima i sposobnostima.
- Dobar vaspitač je oštroumni posmatrač. Posmatranjem i slušanjem otkriva dečje interese, potrebe, sposobnosti. Prikupljene informacije koristi za prilagođavanje konteksta učenja i podučavanja u korist dece.
- Dobar vaspitač poznaje zajednicu (okruženje) u kojem podučava. Svestan je činjenice da socijalno-ekonomski, kulturni i politički činioci utiču na život dece i porodice. Ceni i uvažava razlike među decom i njihovim porodicama. Roditelji su mu bitni kao izvor informacija i kao deo trijade vaspitač-dete-roditelj.
- Dobar vaspitač poseduje osnovna znanja o kontekstu detetovog rasta i razvoja. Koristi ih u posmatranju i shvaćanju detetovog individualnog rasta i razvoja u kontekstu.
- Dobar vaspitač podučava decu o onome što on ceni.
- Dobar vaspitač razume kako deca uče. Zna da sva deca ne uče na isti način i istim tempom. Veruje u dečje potencijale za učenje. Razume da deca trebaju vrijeme za igru, eksploraciju i iskušavanje osobnog znanja i iskustava. Omogućuje deci učenje ličnim tempom bez nametanja svog stila učenja. Kreira sredinu koja pruža brojne mogućnosti za eksperimentiranje predmetima, idejama, grešenje i aktivno konstruiranje svoga znanja.
- Dobar vaspitač ima energije. Poseduje smisao za humor.
- Dobar vaspitač postavlja pitanja koja motivišu decu. Njegova su pitanja otvorena prema dečjem mišljenju. Podstiče decu na govor, na iskazivanje ideja i postavljanje svojih pitanja.
- Dobar vaspitač je spreman na rizik. Teži zaviriti ispod “vidljivog” ne izlažući pri tome decu riziku.
- Dobar vaspitač shvata da su organizacija i red važni. Svestan je opasnosti od prinude kojom se ugrožava otvorenost i kreativnost.
- Dobar vaspitač je vešt u grupnom menadžmentu. Svestan je koristi koju deca imaju od razmene osećanja, ali i nužnosti pravila i regulacije. Istodobno spreman je na stalno proveravanje smisla pravila, posebno kada ona ne funkcionišu.
- Dobar vaspitač spreman je za “nered” i istraživanje. Njegova znatiželja jača je od želje za čuvanjem reda. Na brojne načine održava vezu s eksploracijom i stilovima učenja dece koju podučava.
- Dobar vaspitač je fleksibilan. Spreman je odložiti svoje planove u korist onoga što je prigodnije u datom trenutku. Svestan je da rad s decom nije uvek unapred predvidiv.
- Dobar vaspitač sposoban je za čuđenje. Znatiželjan je i spreman podeliti s decom otkrića misterija prirode.
- Dobar vaspitač voli podučavati. Energičan je, strpljiv, promišljen, kreativan, otvoren prema najnovijim dostignućima, predan svome pozivu…’
Prebrojane osobine pripadaju sklopu ponašanja koje odlikuju “voditelja” a ne “šefa”.
