Uhvati Sveti Sava jagnje, pa ga hitne preko crkve. Dok je ono padalo, ovca se ne beše s mesta maknula. Pošto jagnje pade na zemlju na noge, Sveti Sava ga blagoslovi, da prohoda odmah, čim se ojagnji. Tako je bacao i ostale životinje; pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odmah pođe, a koja nije tu je osudio da prohoda tek posle dužeg vremena iza rođenja.
Kad je završio sa svima dođe red i na čoveka. Ali kad uze dete od žene, ona će mu: “Ček, Boga ti, da se ne ubije!” – pa otrča na drugu stranu crkve, te dočeka dete u krilo. Sveti Sava se veoma nauti na to, pa joj reče: “Nosaćeš ga tako najmanje godinu dana.” Stoga dete ne može prohodati pre godine.
