Savremeni razvoj obrazovanja, podstaknut razvojem celog društva, zahteva obrazovanje po meri deteta. U tom procesu, predškolska ustanova, nakon porodice, ima inicijalnu važnost za uvođenje deteta u taj svet. S toga je važno odgovarajuće obrazovanje vaspitača, njegova stručna osposobljenost i stalna želja za usavršavanjem kao i preispitivanjem.
EVALUACIJA RADA USTANOVE
Tri osnovna pitanja su u središtu procesa vrednovanja ustanova su:
1. Koliko je dobra naša predškolska ustanova?
2. Kako to znamo(zbog čega tako mislimo )?
3. Šta treba da učinimo da bude još bolja?
Ustanove u kojima radimo organizuju i ralizuju svoje ciljeve putem konkretnih zadataka, sadržaja koji prate potrebe i interesovanja dece, metodama rada koje su prilagođene dečijim sposobnostima , uzrastu i interesovanjima. U ovim ustanovama vaspitači su prisutni kao pomagači a deca kao kreatori aktivnosti, podstiče se samoinijacivnost i samostalnost dece. Takođe se, posebno se vodi računa o stvaranju radnih navika, sposobnosti i želje za učenjem , navika reda i discipline ali se značajno vodi računa i o dečijim potrebama. Razlika između radnog i slobodnog vremena se gubi jer je sadržaj aktivnosti u vrtiću zanimljiv,kreativan, prilagođen uzrastu dece, mogućnostima i određuje se prema ličnom ritmu i specifičnim karakteristikama svakog deteta .
Teme aktivnosti se biraju iz dečijeg iskustva, potreba i interesovanja.
Da bi što kvalitetnije sagledali rad neke predškolske ustanove veoma su bitne sledeće komponente:
1. Stručni kvaliteti
2. Podsticanje dečijeg razvoja i učenja
3. Pružanje podrške deci
4. Ostvarivanje program aktivnosti
5. Komunikacija
SAMOEVALUACIJA RADA VASPITAČA
Samoevaluacija rada vaspitača je postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazeći od analize šta je i kako je urađeno.
Smisao ove evaluacije je da se utvrdi šta vaspitač ostvaruje uspešno i šta bi, eventualno, mogao da obavlja još uspešnije (a, u vezi sa tim – koji oblici i sadržaji stručnog usavršavanja bi mogli da mu se preporuče), koji su njegovi stručni kvaliteti i kakve bi, eventualno, promene trebalo da izvrši u svojoj praksi.
Prilikom samoevaluacije, vaspitač sebi postavlja niz pitanja kao što su: šta smatra za svoj najveći uspeh u poslu kojim se bavi u proteklom periodu, a čime, eventualno, ne može da bude sasvim zadovoljan, zatim, šta je to što može ići u prilog njegovom uverenju da napreduje u struci i koja bi mu iskustva i saznanja, eventualno, bila još potrebna, da bi napredovao još brže i sigurnije. Koja bi njegova znanja, veštine i lični kvaliteti mogli naći još potpuniju primenu u periodu rada koji sledi?
Šta je od postavljenih vaspitno-obrazovnih ciljeva i svojih zadataka ostvario, u kojim razvojnim aspektima su deca najuočljivije napredovala, koje su prednosti a koji, eventualno, nedostaci načina na koji radi, koje su najveće objektivne teškoće na koje nailazi u svom radu, kako bi ih najbolje mogao prevazilaziti, šta bi još mogao da učini na svom daljem profesionalnom usavršavanju, itd.
Kao pomoć u evaluaciji mogu dobro da posluže video snimci rada vaspitača. Oni omogućavaju uočavanje niza relevantnih detalja prilikom analize, zahvaljujućivraćanju na složenije sekvence, pružajući istovremeno priliku i vaspitačima da vide sebe kako ih vide drugi, čime se povećava njihova samosvest i objektivnost. Zahvaljujući video snimcima, oni najbolje mogu da uoče, kako kvalitete, tako i eventualne slabosti u svom radu i koriguju ih.
STRUČNI KVALITETI
- Tačna i savesna.
- Volim i poštujem decu koju vaspitavam i obrazujem (što mu ona uzvraćaju na isti način)
- Tolerantna sam i predusretljiva prema kolegama.
- Spremana da se stručno usavršavam.
- Voljna da učestvujem u stručnim telima i stručnim skupovima.
- Saradnički raspoložena prema roditeljima i drugim ljudima iz društvenog okruženja.
- Spremna da učestvujem u raznim društvenim aktivnostima izvan ustanove.
PODSTICANJE DEČJEG RAZVOJA I UČENJA
-Prilagođavam nivo aktivnosti, koje organizujem sa decom, njihovim mogućnostima, odnosno, “zoni najbližeg razvoja”, tako da u njima, uz određen napor, imaju uspeha.
- Obezbeđujem uslove za situaciono učenje.
- Uvažavam individualne potrebe dece i zadovoljavam ih, ne zapostavljajući pri tome ni decu sa specijalnim potrebama.
- Sistematski vodim odgovarajuću evidenciju o napredovanju dece.
- Imam uvid u ono što je prethodilo i što će slediti vaspitno-obrazovnom programu koji ostvaruje.
- Proveravam, na sebi dostupne načine, vaspitno-obrazovni učinak koji ima njegov rad, kako u pogledu kratkoročnih, tako i dugoročnih efekata.
- Razgovaram o aktivnostima i njihovim rezultatima, posebno uspešnim sa svakim detetom.
- Poznajem teorijske stavove o dečjem učenju i razvoju i prati stručnu literaturu koja se bavi njima.
- Posmatram decu u aktivnostima, posebno u igrama i međusobnim kontaktima.
- Blagovremeno, uredno i sistematski vodim svoju pedagošku dokumentaciju.
- Valjano, konkretno i operativno određujem vaspitno-obrazovne ciljeve, svoje zadatke i aktivnosti dece putem kojih se oni ostvaruju.
- Nudim deci mnoštvo raznovrsnih aktivnosti među kojima mogu da biraju.
- Navodim decu,da svoja znanja, veštine i sposobnosti primenjuju u novim situacijama i kontekstima.
- Organizujem grupne aktivnosti tako da podstiču interaktivno učenje među decom.
- Koordiniram aktivnosti mnoštva dece koja imaju različita interesovanja i sklonosti.
- Koristim dečije iskustvo kao polaznu osnovu za sticanje znanja.
PODRŠKA DECI
- Na probleme dece reagujem pravovremeno i na odgovarajući način.
- Omogućujem deci da učestvuju u donošenju odluka(na njihovom uzrasnom nivou) o životu i radu vrtića ..
- Deca koja imaju lične probleme u vrtiću dobijaju moju dobru i pravovremenu stručnu podršku.
- Deca žele da mi se povere i rado prihvataju moje savete.
- Deca predškolskog uzrasta rado od mene prihvataju informacije vezane za polazak u osnovnu školu.
- Deca koja su izašla iz naše ustanove rado me posećuju.
OSTVARIVANJE PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI
Negujem kod dece:
- Razvoj telesnih snaga, krupnih i sitnih mišića, kao i telesnih sposobnosti (koordinacije, spretnosti, brzine, izdržljivosti, preciznosti i dr.).
- Usavršavanje čulnih organa, usvajanje senzornnh etalona, koordinacnju perceptivnih i
misaonih postupaka, kao i sposobnosti za kretanje. - Upoznavanje sopstvenog tela kod dece, načina njegovog negovanja i zaštite zdravlja i
lične sigurnosti, kao i sticanje odgovarajućih navika u tom pogledu. - Razvoj društvenosti i socijalnih sposobnosti koje omogućavaju usklađivanje sa ljudima
sa kojima se zajednički živi u ustanovi, porodici i društvenoj zajednici. - Negovanje moralnih i duhovnih kvaliteta zasnovanih na kulturi i tradiciji sopstvenog naroda, ali i čovečanstva kao celine.
- Razvijanje osetljivosti za pojave oko sebe i emocije drugih ljudi i produbljivanje pozitivnih emocija.
- Kontrolisanje svojih negativnih osećanja i oslobađanje od njih na konstruktivan način.
- Shvatanje čovekovog uticaja na okolinu, njegove odgovornosti za zbivanja u sredini u kojoj živi i, na toj osnovi, razvoj ekološke kulture.
KOMUNIKACIJA
- Redovno ostvarujem saradnju sa drugim vaspitačima u vrtiću kako bi zajednički odredili pravac daljeg delovanja.
- Direktor vrtića mi omogućava da izrazim vlastiti stil rada i da budem samostalan –a u radu.
- Upućena sam u poseban režim ishrane pojedine dece i redovno učestvujem u sastavljanju jelovnika za tu decu.
- Omogućavam pravovremeno i redovno učestvovanje roditelja u životu i radu vrtića.
- Redovno organizujem roditeljske sastanke na nivou grupe.
Tekst priredila: Mala škola
