PODACI O DETETU
Ime i prezime: Jelena C.
Godina rođenja: 2007.
Vrtić: “Bambi”
ISPITIVANJE DETETA
Pre par dana realizovala sam svoju nameru da ispitam i skeniram jedno dete iz svoje grupe. Odmah sam znala da ću odabrati Jelenu, devojčicu koja je uvek spremna za razgovor. Jelena ima 6 godina, vrlo je simpatična, ima smeđu kosu sa dugim kovrdžama i vesele je naravi. Čim sam došla saopštila sam joj da ćemo imati slobodne aktivnosti. Odmah me upitala: “A o čemu ćemo pričati?” Rekla sam joj da može da mi priča nešto o sebi, kako se slaže sa drugarima, šta misli o svojoj novoj vaspitacici tj. meni. Odmah je počela.
“Ja vaspitačice kao sto znaš, imam 6 godina. Volim da dolazim u vrtić zato što puno drugova i drugarica. Najbolja drugarica mi je Milica, ona živi blizu mene, družimo se i kući. Mnogo volim svoju vaspitačicu zato što i ona voli mene.”
Zatim sam je pitala da li ima batu ili seku i koliko oni imaju godina.
“Pa znaš da imam batu, on ima sedam godina i ide u prvi razred. Ja mu pomažem da uradi domaći zadatak, jer ću i ja još malo u školu, pa će i on meni pomagati.”
Ja sam je pitala da li se raduje što će još malo krenuti u školu i što će dobiti još više drugova i drugarica. “Radujem se mnogo drugovima i drugaricama, imaću puno domaćih zadataka i manje ću se igrati.”
Rekla sam joj da je vrlo pametna devojčica, da je ozbiljno shvatila školu i da će sigurno biti jedan od boljih učenika. Potom sam joj se zahvalila na razgovoru i nastavila dalji rad sa grupom. I još je dodala: “Vaspitačice da li mogu da vam odrecitujem pesmicu koju smo juče naučili?” Rado sam je saslušala, još jednom joj se zahvalila, zatim sam nastavila sa radom.
Jeleni sam nešto kasnije ispričala priču tri praseta. Veoma je pažljivo slušala, zatim mi je prepričala priču, a ja sam zapisala kako je to ona uradila.
Jelena je shvatila suštinu priče, zapamtila je redosled i sve je pravilno reprodukovala. Razumela je ko su akteri priče i izrazila ono što je bitno i dovoljno za njen uzrast. Ispustila je jedino to što je rekla da je drugo prase lakomisleno, a trebala je reći da je malo vrednije od prvog. I čini mi se da ne objašnjava dovoljno uzrok nekog događaja. Koristi priloge za vreme, ima veoma izržajan govor tela, situacije dramatizuje na svoj način, od postavljenih formi stvara nove reči, odnosno ne uči bajku napamet. Veoma se emocionalno vezala za prasiće.
Zatim sam posle dva dana zamolila Jelenu da mi ponovo prepriča priču ” Tri praseta”.
Iz ovog drugog prepričavanja sam zaključila da je devojčica Jelena u ovom drugom prepričavanju više koristila logički sled događaja, ali sa svog emocionalnog stanovišta. To nije bilo čisto reprodukovanje već razumevanje priče i korišćenje svojih termina. Ovoga puta ništa bitno nije ispustila, već je izrazila samo ono što je važno. Takođe ovaj put je bolje uočila uzročno posledične veze. Govor tela jepriklonjen priči, dete dramatizuje sve situacije na sebi svojstven način, emocionalni govor je ovog puta još izraženiji. U ovom drugom prepričavanju dete je upotrebilo više detalja i sve je govorilo na sebi svojstven način.
ZAKLJUČAK ISPITIVANJA
Jelena je vrlo pametna, komunikativna i veoma druželjubiva, veoma izražajno priča i kulturno se ponaša. Kod nje je izgovor glasova jasan i čist, artikulacija joj je pravilna, inicijalni, medijalni, finalni glasovi su čisti i pravilni, u njenom govoru nema ni omisije, ni supstitucije ni distrozije. Ne postoje fonacioni poremećaji (piskav, promukao ili šaputav govor), nema mucanja i drugih težih poremećaja kao što je afazija. U razvoju govora dete ne zaostaje, lako ju je razumeti, rečnik joj je veoma razvijen, a po rečima majke dete nema urođenu govornu manu niti bilo kakve poremećaje. Ja mislim po svemu prethodno nabrojanom da je Jelena spremna za školu i za sve obaveze koje je čekaju.
Jelena je zaista pokazala veliko interesovanje za prepričavanje i veoma sam zadovoljna njenim radom, imala je redosled, uzročno – posledične veze, izražavala je bitno, situacije je dramatizovala na svoj način, a veoma jasno i razumljivo uvela je u priču glavne aktere. Ona zaista uživa da joj neko drugi priča priču i veoma je komunikativna i spontana ali ne upada drugome u reč. Ja veoma cenim i razumem kada deca prepričavaju priču sa svog aspekta, svojim rečnikom ne koristeći nepoznate termine. Jelena je upravo to radila, prilagođavala je spontano priču njoj samoj i nije dodavala ništa nepoznato što deca često čine da bi što bolje uradila. Vaspitač treba da bude model ponašanja, neko ko će ih usmeravati da budu prirodni i spontani i ko će modelovati greške u pričanju.
