Da bi vaspitač što bolje približio određenu priču, pesmu ili dramski tekst deci, trebalo bi da zna kako da pravilno govori književni tekst. Da bi stvorio potrebnu motivaciju za tekst i da bi deci držao pažnju potrebno je da ima određeno znanje iz interpretacije književnog teksta. Interpretacija književnog teksta može biti uspešna ako je dobro planirana i organizovana tj ako se vaspitač dobro pripremi za istu.
Evo najvažnijih koraka u strukturi saznavanja književnog teksta:
DOŽIVLJAJNO-SAZNAJNA MOTIVACIJA
(priprema dece za kontakt sa tekstom, njihovo emocionalno, fantazijsko i misaono buđenje za komunikaciju sa njim);
NAJAVA TEKSTA
i eventualno njegova lokalizacija (imenovanje autora i naslova teksta, njegovo smeštanje u određeni kontekst);
INTERPRETATIVNO GOVORENJE TEKSTA
(čitanje, kazivanje, recitovanje, scensko predstavljanje., emitovanje zvučnog zapisa sa CD-a i sl.);
EMOCIONALNA PAUZA
(koja omogućava da dete na trenutak ostane nasamo sa svojim doživljajem teksta);
IZRAŽAVANJE DOŽIVLJAJA
(deca govore o svojim utiscima, osećanima, asocijacijama ili razmišljanjima povodom teksta);
TUMAČENJE DOŽIVLJAJA
(otkrivanje značenja teksta i osmišljavanje dečjih doživljaja – u školi je to faza interpretacije);
SAMOSTALNI I STVARALAČKI RAD
dece (govorno, likovno, muzičko, plesno i dramsko izražavanje) inspirisan književnim tekstom.
