Zagonetke su oblik igre pogađanja, duhovite govorne tvorevine u kojima je kroz igru reči vešto skriveno pravo značenje. Posebna draž im je u otkrivanju tog značenja i predškolska deca ih posebno vole, i pomoću njih lagano uče o svetu oko sebe, čoveku i predmetima, pogotovo ako su u stihu, građene kao dopunjalke.
-
Ispod mene često spavaš, il’ se samo izležavaš, ja sam toplo, pa ne zebeš, tebe greje tvoje… (ćebe)
-
Kad nastupe topli dani, izlaske mi gazda brani, ako zimi krene na put, on sa sobom nosi… (kaput)
-
Kad se seče ili mrvi, mi smo vam uvek prvi, bili nežni ili grubi, samo da su zdravi… (zubi)
-
Rak ih nikad neće kupit’, nit’ izgubit’ nit’ istupit’, bile stare, bile taze, glavno da su oštre… (makaze)
-
Crna neman svetom luta, sve pred sobom tiho guta. Ako misliš da si jak, čekaj dok ne padne… (mrak)
-
U tuzi i molitvama, mi bdemo često s vama. I na torti, radi sreće, vi palite rado… (sveće)
-
Nama treba samo sneg, samo zima, samo breg. Pa niz breg svak se vije, leti sneg, lete… (skije)
-
Kad nismo mi u štali, svakoj štali nešto fali. Ako krave nisu pasle, tada traže pune… (jasle)
-
Ja ribare poznam mnoge, a vesla su moje noge. Voda peni uz moj pramac, blago meni, ja sam… (čamac)
-
Nemam ruku, nemam nogu, ali vešto skakat’ mogu, niti jednog nemam ugla, okrugla sam kao kugla. (lopta)
-
Gura te, a ne vidiš ga. (vetar)
-
Kada izgovoriš njeno ime, ona nestane. (tišina)
-
Zaista me svuda ima, u moru i oblacima, i u zemlji, i u zraku, i na svetlu i u mraku. (voda)
-
Živi u nekoj priči, i na staru ženu liči, ona često decu plaši, dok na svojoj metli jaši. (veštica)
-
Jedna noga tanka mršavica i oštra joj crna cipelica, na papiru trag su ostavile preko njega kad su prelazile. (olovka)
-
Nepomični čovek nasred polja stao i sve ptice redom odmah poterao. (strašilo)
-
Puna je rupa, a ipak vodu drži. (sunđer) Dva okvirčića na vrhu nosića. (naočare)
-
Imam tri oka, ali nijedno ne vidi. Al’ moje oči mnogo znače za pešake i vozače. (semafor)
-
Iznad reke svaki dan u vodu sam zagledan. S nogama ili bez nogu, preko vode preći mogu. (most)
-
Svakog dana stotine nogu pregaze moja rebra, a ja i dalje stojim, jer ja sam… (zebra)
-
Leti zrakom, ptica nije, zuji, brunda, kukac nije. Kad je žedan, benzin pije, to pogoditi, teško nije. (avion)
-
Ide ravno, pa zavije, po njoj auti jure, po njoj ljudi žure. (cesta)
-
Svi što je vole, svi je tuku, udaraju nogom i bacaju iz ruku. (lopta)
-
U dom unosim sunce, ali ne popravljam vid, a ipak kad me staviš, možeš gledati kroz zid. (prozor)
-
Ako je imaš, želiš je deliti, ako je podeliš, više je nemaš. (tajna)
-
Crna sam kao noć i uvijek te pratim. Po mraku se skrivam, po danu se vratim. (senka)
-
Iz visine gusto pada, nikad padom ne nastrada. Al’ kad toplo sunce svane, rastopi se i nestane. (sneg)
-
Žuto blago u beloj kući, ni prozora ni vrata, niko ne može ući. (žumance)
-
Ako me baciš, razbiću se. Ako mi se nasmešiš, uzvratiću ti osmeh. Ko sam ja? (ogledalo)
-
Niti jurim, niti žurim, uvek sporo idem. Ali tačno na vreme, uvek na cilj stignem. (sat)
-
Samo noću bdim, na nebu se krijem, mlad, star ili ljut, uvek sam k’o limun žut. (Mesec)
-
Nikad nije bilo, a uvek će biti, nikad ga nitko nije video, i nikad neće. A ipak me svi žele dočekati. (sutra)
-
Lakši je od pera, a ni najjači čovek ga ne može držati duže od tri minute. (dah)
-
Pripada tebi, a svi ga drugi koriste više od tebe. (tvoje ime)
-
Što možeš uloviti, a ne možeš baciti? (prehlada)
-
Leti, a nema krila. Plače, a nema očiju. (oblak) Uvek dolazi, a nikada ne stigne. (sutra)
-
Na početku svake ere, s njim završava vreme. U sredini je kad je početak, a nema ga u kraju. (slovo E)
-
Jedna sveća celom svetu dosta. (sunce) Ide neprestano, a ne miče se s mesta. (sat)
-
Vino pljusne, hleb se mrvi, ja nastradam uvek prvi. Svakom stolu čuvam lice, mene vole domaćice. (stoljnjak)
-
Kada ruke nisu čiste, mene zovu i koriste. Nečistoća odmah ode, al’ ne radim ja bez vode. (sapun)
-
Nakon sna i svakog jela, ja bih vama pomoć’ htela. Uvek volim zdrave zube, pustite me van iz tube. (pasta za zube)
-
Ja sam kriv za đačke brige, od mene se prave knjige. Vrhunac je moje slave, kad od mene novce prave. (papir)
-
Sivilo, belilo, po nebu se vije, iza njega sunce ponekad se krije. (oblak)
-
Četiri brata putem trče, jedan drugoga ne mogu stići. (točkovi)
-
U početku ide na četiri noge, pa na dve, pa na tri. (čovek)
-
Šta putuje po svetu a ostaje u kutku? (poštanska marka)
-
Kad ti treba, baciš ga, kad ti ne treba, izvadiš ga.(sidro)
-
Danju svih verno prati, a noću je nikada nema. (senka)
-
Daj mi hrane, živet ću, daj mi vode, umreću. (vatra)
-
U kuću uđe a ni vrata ni prozor ne otvori. (sunce)
-
Ne vidiš me, al’ sam jak, dižem sve u zrak. (vetar)
-
Šta ima četiri noge, a ne može hodati? (stolica)
-
Kroz krov izlazi, a nema ni ruke ni noge. (dim).
-
Što ga više ima, to ga manje vidis. (mrak).
Bele koke ispod strehe vire. (zubi)
-
Gleda, a govoriti ne može. (slika)
-
Vodu pije, živo nije (sunđer)
-
Ko prvi u kuću uđe? (ključ)
