Petko Domazetovski – Nasmejano cveće

Nekada treba bolje razmisliti pre nego što išta kažemo. Videvši da su pogrešili, veverica podvije rep, zečić priklopi uši, a puž uvuče rogove.

501

Na brdu se pojavio šareni cvet. U početku ga iz šume ugledale veverica, zečić i puž, počeše se čuditi. Nije im bilo jasno zašto cvet gleda pravo u njih i veselo se smeje. Veverica reče: – Sigurno se smeje mom dugom repu. – Ne – odgovori zec – on se smeje mojim velikim ušima. – Što uzalud govorite drugovi? – Zar ne vidite da se smeje mojim uzdignutim rogovima – naljuti se puž. – Prestanite da se prepirete prijatelji! – poviče slavuj koji je u krošnji graba, slušao njihov razgovor. – To se cvetić nasmejao lepom i dobrom sunčanom danu. Zaista slavuj je imao pravo. Drugi put treba bolje razmisliti pre nego što išta kažu. Videvši da su pogrešili, veverica podvije rep, zečić priklopi uši, a puž uvuče rogove.

Tekst priredila: Mala škola