Niko me nije tako prevario kao učitelj, kad sam bio u prvom razredu. Kaže on: „Tačka nam služi da se odmorimo, kad stignemo do nje!„
Tada sam pomislio: Bože, radosti! Stignem kod tačke, prekrstim noge, pa provirim kroz prozor, pa prošetam kroz učionicu, pa nekog uštinem…
Teško meni majušnome! Brzo sam shvatio da kod tačke nema odmora!?
I zato:
HOĆU VELIKU TAČKU
VELIKU KAO VRATA
KAD STIGNEM KOD NJE, DA SE
ODMORIM POLA SATA!
Vaš Slavko
