Sveti Sava i đavo – legenda

Đavo je napravio i vuka od zemlje, ali nikako nije mogao da mu dade dušu i da ga oživi. Molio je Svetog Savu da on to učini, ali mu je svetac za to tražio sunce.

224

Ukrao đavo od Boga sunce, a Bog poslao Svetog Savu da mu ga kakogod uzme. Jedanput stajali Sveti Sava i đavo kraj dubokoga mora. Tu je bilo i sunce na koje je đavo neprestano motrio da ga ko ne uzme. Radi bolje sigurnosti on je pljunuo pored sunca i rekao: “-Ako bi ko došao da ukrade sunce, ova pljuvačka da se pretvori u pticu, pa ta ptica, krečeći, da me zovne.” Đavo je napravio i vuka od zemlje, ali nikako nije mogao da mu dade dušu i da ga oživi. Molio je Svetog Savu da on to učini, ali mu je svetac za to tražio sunce.
Kad je jednom đavo zagledivao vuka, Sveti Sava namah vikne. “Tut, vuče, na oca!” Vuk oživi i jurne na đavola, a đavo se uplaši i skoči u more. Sveti Sava brzo prekrsti štapom i na moru se stvori led od deset pedi debljine. Sad Sveti Sava brzo uzme sunce i stane s istim bežati k Bogu. No, u koji je mah on uzeo sunce, u taj se mah od one đavolje pljuvačke stvori svraka, koja počne jako da kreči. Čuje to đavo u moru i po tome dozna da mu je sunce uzeo Sveti Sava. Zato brzo potrči gore, i kad udari na led on stane lupati glavom i nogama dokle ga nije probio. Sad poleti što brže može da stigne Svetog Savu sa suncem. I kad je Sveti Sava taman stigao do Boga i dao Bogu sunce, đavo ga baš tu stigne i uhvati za taban, sa koga mu skine punu šaku mesa. Tada Bog blagoslovi da odsada svi ljudi imaju neravne tabane. A tako je đavo stvorio vuka i svraku, te ni jedno ne valja.

Tekst priredila: Mala škola