Oko kuće on skakuće
bilo hladno ili vruće
zrna krade kokošima
dvorište ga svako ima.
Vrabac je nestašna i vedra ptica koja nas ne napušta ni za vreme najoštrijih zima. Onda kada se laste, rode i sve druge ptice selice greju na dalekom južnom suncu, slabašni vrapci se šćućure ispod streha naših kuća i škola.
Ako zimi otvorimo prozor, vrapci odmah slete ispod strehe, na obližnje krošnje. Znaju da ćemo im ostaviti mrvice hleba kojih uvek ima u našim kućama. Štitimo ih koliko možemo jer znamo da mnogi stradaju od jake zime, mačaka, jastrebova i drugih grabljivica.
Tako nemoćan, vrabac preko cele zime skakuće od školskih i kućnih prozora do seoskih dvorišta i žitnih magacina da bi našao neku mrvicu i zrno žita. A čim grane prolećno sunce, prati orače na njivi i jede gusenice i crve iz brazda.
Tada, u proleće, ženka sakuplja slamke, suve travke i perje i svija gnezdo ispod kućnih streha, na tavanima štala i u gustom grmlju. Vrapci su korisni jer čiste naše voćnjake od larvi štetočina i time hrane svoje ptiće.
Vrapci nanose štetu jedino zrelom žitu, kad traže zrno da se nahrane. Da bi ih zastrašivali, ljudi stavljaju u žito „strašila“ napravljena od starih krpa… Naši najpoznatiji vrapci su: pokućar, poljski vrabac, kamenjar i španski vrabac na Jadranu.
Legenda kaže:
Postoji legenda koja kaže ga je 1456. godine, nakon bitke sa turskom vojskom koju je hrišćanska vojska uspela da porazi, među mnogim mrtvima pronađen i jedan vrabac proboden sa tri strele. Tako je vrabac, koji je potencijalno spasao tri života, postao simbol grada Beograda.