NARATOR (neka voćka) :
Gleda krompir u jabuku
zaprosio njenu ruku.
KROMPIR:
Udaj se za mene, lepotice!
NARATOR:
A jabuka sva rumena – Kaže:
JABUKA:
Već sam isprošena,
Udaću se ja za dulek
i biću mu verna uvek.
I po noći i po danu
sedećemo na ormanu.
Zlatni konac tanka slova
on je dulek mojih snova.
Kad snegovi padnu s plota
biće pite i kompota.
NARATOR:
Na to krompir ljuto skoči
Pa raširi krupne oči.
KROMPIR:
Nema tu šta da se bira
Biću kompot od krompira.
NARATOR:
A jabuka sitno žmiri:
JABUKA:
Baš ste smešni vi krompiri.
Cveklu svog života nađi
i tvoj život biće slađi.
On je dulek srca moga,
ti dosadan dozlaboga.
Iš!
