Ljubav od krompira – igrokaz

Prema pesmi Stojanke Grozdanov

654

NARATOR (neka voćka) :

Gleda krompir u jabuku
zaprosio njenu ruku.

KROMPIR:

Udaj se za mene, lepotice!

NARATOR:

A jabuka sva rumena – Kaže:

JABUKA:

Već sam isprošena,
Udaću se ja za dulek
i biću mu verna uvek.
I po noći i po danu
sedećemo na ormanu.

Zlatni konac tanka slova
on je dulek mojih snova.
Kad snegovi padnu s plota
biće pite i kompota.

NARATOR:

Na to krompir ljuto skoči
Pa raširi krupne oči.

KROMPIR:

Nema tu šta da se bira
Biću kompot od krompira.

NARATOR:

A jabuka sitno žmiri:

JABUKA:

Baš ste smešni vi krompiri.
Cveklu svog života nađi
i tvoj život biće slađi.
On je dulek srca moga,
ti dosadan dozlaboga.

Iš!