Zec hvalisavac – priča

Prema istoimenoj ruskoj narodnoj bajci.

921

Živeo jednom u šumi jedan zec. Leti mu je bilo dobro, a zimi loše, jer je morao od seljaka na gumnu da krade ovas. Dolazi on tako na gumno kod jednog seljaka, kad tamo mnogo zečeva. Poče se on pred njima hvaliti:

-Ja nemam brke, imam brčine, nemam šape imam šapetine, nemam zube imam zubekanje, nikoga se ja ne bojim. Zečevi ispričali vrani o zecu hvalisavcu. Tetka vrana pošla za njim da ga traži i našla ga pod panjem. Zec se uplašio kad je vrana sletela.

-Tetka vrano, neću vise da se hvalim.

-Kako si se hvalisao?

-Da nemam brke da imam brčine, da nemam šape da imam šapetine, da nemam zube da imam zubekanje.

Vrana ga malo povukla za uši.

-Više se ne hvali!

Posle nekoliko dana od njihovog razgovora, vranu uhvatiše psi i počese je daviti. Zec to spazi i brzo poče razmisljati kako vrani da pomogne. Popne se na brdašce i počne skakati. Psi ugledase zeca i potrčaše ka njemu, a vranu ostave. Vrana odleti na drvo, a zec pobeže.

Posle nekog vremena oni su se sreli i vrana mu reče:

-Alal ti vera, nisi hvalisavac, ti si junak!