Čedislavka Popović: Prilagođavanje dece na novu sredinu – vrtić (adaptacija)

"Dragi vaspitači naoružajte se ljubavlju i strpljenjem tokom vremena adaptacije deci je u tom vremenu potrebno puno ljubavi, podrške i posvećenosti da bi lakše prebrodili ovaj stresni period."

259

Predškolska ustanova i dečji vrtić su mesto učenja, zabave, druženja, igre, smeha i pesme ali i mesto gde se podstiče i razvija pravilan psihofizički razvoj dece.

Rani uzrast dece je veoma važan za dalji deteta i razvoji kao i život u budućnosti. Najintenzivniji razvoj dece je do šeste godine života ostaje za ceo život (zato ne treba da se čudimo što se i mi sećamo bolje mnogih detalja iz tog perioda nego iz bliže prošlosti)

Zato vaspitači moraju veoma odgovorno da priđu poslu koji obavljaju i da se prilagode ličnosti svakog deteta kroz njegovo upoznavanje i ponašanje u raznim situacijama kako bi mogao deci da pruži odgovarajuću podršku.

Kada dete ulazi u nepoznato okruženje, prolazi kroz stres. Da bi se naviklo na novu sredinu treba da prođe kroz period prilagođavanja, privikavanja (adaptacije) .

Neka deca odmah pokazuju teškoće u privikavanju, dok druga deca tek za 2-3 nedelje, retko se vrlo lako uklope i ne suočavaju se sa većim teškoćama (mislim na one najmlađe).

Polazak deteta u vrtić velika je prekretnica u životu deteta, ali i roditelja. Stoga je potrebno pripremiti dete i olakšati proces privikavanja. Načini nisu univerzalni, već ih je potrebno individualno osmisliti, prilagoditi okolnostima dotadašnjeg života deteta i njegovom karakteru. Kod neke dece adaptacija može potrajati i po nekoliko sedmica, pa i meseci što je sasvim normalno.

Značajano je da ceo proces privikavanja započne mnogo pre polaska u vrtić.

  • Nova vremena su donela i neke nove inovacije pa se vaspitačima otvara mogućnost saradnje preko Viber grupa gde mogu postavljati razne tekstove diskutovati sa roditeljima i skrenuti im pažnju na šta treba da obrate pažnju i kako oni da se ponašaju sve u cilju dobrobiti sve dece.
  • Putem neformalnih razgovora roditelja i dece sa detetom treba razgovarati o deci koja tamo borave, kako se igraju, o druženju sa decom i vaspitačem.
  • Prošetati do vrtića, razgledati interesantne stvari koje se tamo nalaze (rekviziti u dvorištu)
  • Zajedno otići u kupovinu stvari potrebnih za vrtić.
  • Dogovoriti se o znaku obeležavanja.
  • Ne postavljati pitanje detetu da li želi da ide u vrtić, jer im to omogućava da kažu ne. Umesto toga, nežno im reći da će steći nove prijatelje sa kojima će se igrati, družiti a tu će biti i vaspitačica – koja će paziti na njih dok mama ne dođe sa posla.

Roditelj u procesu priprema za polazak u vrtić, adaptacije a i kasnije treba da korača istom stazom i pravcem kojim ide vrtić i njegovo osoblje.

  • Zato prvi korak je razgovor roditelja sa osobom(a) u vrtiću zaduženom za prijem nove dece još u samom trenutku upisa. Potrebno je da se roditelj obavesti o načinima funkcionisanja vrtića, kućnom redu, očekivanjima osoblja, kao i da iznese slobodno neka svoja pitanja i dileme.
  • Drugi korak: već unapred dogovoreni dolazak roditelja sa detetom, pri čemu bi trebalo da to vreme bude jako kratko, da dete, bude u blizini roditelja, da mu se omogući da razgleda prostor i vrati se kod roditelja.
  • Sledećih dana roditelj boravi ispred prostorije za igru, da ne ulazi ali da dete može da ga vidi i da zna da ga roditelj tamo strpljivo čeka.

U razgovoru sa roditeljima vaspitač treba da se informiše o stepenu dečje samostalnosti, navikama u ishrani kao i higijenskim navikama, govornom i motornom razvoju, zdravstvenom statusu i eventualnim posebnostima koje su od važnosti za dete i njegovo svakodnevno funkcionisanje.

  • Sledećih sedmica je potrebno da dete takodje boravi kraće u vrtiću nego što je to predviđeno programom, ali nešto duže nego prethodne sedmice i tako na dalje, sledećih sedmica sve više.Treba predočiti roditeljima da budu tačni u dolasku (posle igre, užine, ručka…)

To je veoma bitno jer postepeno uvođenje dece u vrtić daje deci poruku da će sve ići po dogovoru. Naravno uz mnogo manje stresa za dete i roditelje.

Kako roditelji mogu pomoći detetu, koje savete im dati?

  • Dete dovode redovno, naročito prvih meseci.
  • Dozvoliti detetu da ponese najdražu igračku od kuće.
  • Otimanje deteta iz ruku roditelja nije dobar način, kratko zadržavanje roditelja pri odvajanu je uvek korisno. Važno je da se jave mahanjem, duže zadržavanje može pokrenuti teže emocionalne reakcije.
  • Opraštanje je roditeljima ponekad teže nego deci. Deca shvataju govor tela i glas. Obavezno je da izgledaju samouvereno dok detetu uveravate da je sve u redu i uskoro ćete se vratiti. Dete će se brzo okupirati nekom igračkom i zaboraviti ako mu je u grupi lepo.
  • Da razgovaraju sa detetom po odlasku iz vrtića o proteklom danu (ako želi) preneti vaspitaču šta ste primetili, čime je dete bilo zadovoljno – nezadovoljno kako bi mu boravak u učinili lepšim i radosnijim. Sa radošću, po povratku kući, pitati dete šta je bilo lepo toga dana.
  • Radujte se svakom detetovom uspehu u odvajanju.
  • Provodite što više vremena sa detetom po dolasku iz vrtića

Važno je roditelje obavestiti i o nekim negativnim pojavama koje su prrolaznog karaktera (slabljenje apetita, povlačenje u sebe, neposlušnost…)

Dužina adaptacije je individualna
Adaptacija ne prestaje sa prestankom dečjeg plača već tek kada dete počne spontano istraživati novi prostor u kome boravi, da iskazuje svoje sposobnosti potrebe i počne da stupa u interakciju sa drugom decom.

Vaspitač i roditelj treba da rade na tome da ostvare što kvalitetniju saradnju i da idu u istom pravcu tj. da se dopunjuju.

Šta vaspitač može da uradi u procesu adaptacije da bi ona bila brža i bezbolnije?

  • Da u vrtiću stvori atmosferu koja će pružiti podršku detetu i roditelju (biranim rečima i sa osmehom stupa u kontakte, osmisli prostor koji će odustati vedrim bojama, izabere neku tihu muziku…)
  • Procenjuje i prilagođava vreme dolaska i boravka deteta u toku adaptacije.
  • Redovno pratiti individualno ponašanje svakog deteta, upoznaje njegove osobine i navike.
  • Pomaže detetu u uspostavljanju odnosa sa vaspitačima i drugom decom.
  • Podstiče dete na učešće u svim interakcijama i aktivnostima.

Dragi vaspitači naoružajte se ljubavlju i strpljenjem tokom vremena adaptacije deci je u tom vremenu potrebno puno ljubavi, podrške i posvećenosti da bi lakše prebrodili ovaj stresni period.

  • Tokom prve sedmice što više se igrajte
    Evo par predloga:

Deca vole lutke pa neka se lutka obrati deci.

Milica je moje ime
i ponosim se njime.
Tvoje ime bi htela da znam
želim sa tobom da se upoznam?
(dete izgovara ime a ako ne želi to kaže vaspitač)
Jelena? Divnog li imena
hajde skupa
da izgovori cela grupa!
(svi izgovaraju i tako redom dok se svi ne izređaju)

Sledećeg dana uz ime mogu izvesti neki pokret npr.

Prvo lutka govori:

Milica je moje ime
– to znate
a da li kao ja znate da skačete?
(svi skaču)
Obraća se sledećem detetu. Npr.
„Da li Mijat zna da maše rukama? ili
Da li je Petar brz kao vetar“ (trče u mestu)
Da li se Jelena okretati zna kao ja?“

Vole i igre sa loptama, balonima zato ispunite prostor ovim sredstvima. Isecite krug neka ukrase loptu i svoje delo ponesu kući (deca vole da nose kući svoje radove). Uputiti roditelje da postave rad na vidno mesto.

Imitirati najomiljenije životinje (mačku, psa, zeca, medveda)

Pričati im kratke priče…

Zatim da otpevaju svoje ime i imena druge dece a da bi bilo interesantnije mogu uz neki instrument, neku zvečku.

SREĆNO!

Autor: Čedislavka Popović