PRIPOVEDAČ:
Jocin tata ima dva telefona. Jedan u preduzeću, a drugi kod kuće. Jednom je zazvonio telefon u preduzeću – zvao ga je telefon od kuće…
JOCA: Tataaa… Mama je otišla u grad, a Miša plače!…
TATA: Pa, dobro Joco… Šta ja tu mogu…? Daj mu zvečku i čekaj mamu.
PRIPOVEDAČ:
Slušalice su škljocnule…
Opet je zazvonio telefon u preduzeću – opet ga je zvao telefon od kuće…
JOCA: Tata… A, gde je zvečka?
TATA: Zvečka je u kolicima!
JOCA: Ali, nije u koicima…
TATA: Onda je negde pala… Potraži je…
PRIPOVEDAČ:
Slušalice su škljocnule…
Opet je zazvonio telefon preduzeću – opet ga je zvao telefon od kuće…
JOCA: Tata… Miša neće zvečku!
TATA: Kako neće…?!! Pa, daj mu nešto….
PRIPOVEDAČ:
Slušalice su škljocnule ljutito… ! Telefoni su sada ćutali…
Jedan je bio ljut, a drugi ljut i uvređen…
Onda je zazvonio telefon kod kuće… Zvao ga je telefon iz preduzeća…
TATA: Joco…. Zašto se ne javljaš?! Šta je sa vama?! Da li Miša plače?
JOCA: Plače…
TATA: A, šta ti radiš?
JOCA: I ja PLAČEM ….! (buaaaa)