Do kada ćemo „gurati pod tepih“ a nadati se boljem?!

Danas smo sva moguća prava dali deci, ali očigledno i roditelji treba da shvate da postoje i prava i obaveze, između ostalog i obaveza odraslih da im se pritekne u pomoć a ne da se skrivaju problemi.

104

Ćutimo, „guramo pod tepih“, štedimo one koje ne treba, nećemo da objavljujemo sadržaj koji ukazuje na istinu, zato i jesmo gde jesmo i zato nam se sve ovo i dešava!

Kobajagi brinemo za dečja prava a škole prikrivaju nasilje nad decom ako je u pitanju neko „bitan“ umesto da rešavaju. Lažne moralnosti i dvostruki aršini na sve strane. Pa se onda pitamo „otkuda sve ovo“?

Na Malu školu je „uperen prst“ jer je javno iznela činjenice prestrašnog događaja, koje su i sve druge stranice između ostalog objavile. 

Uostalom ko je sve te podatke izneo u javnost? Ako nešto nije za javnost to se čuva od iste. Da ne govorimo o tome da najveći i medijski i svaki drugi prostor dajemo nasilnicima.

I koga mi štitimo?
Možda nasilnike?
Zapitajmo se svi!!!

Pojedinci, koji na ovu stranicu dolaze samo da pokupe koristan sadržaj ili da morališu, uporedili su nas sa pojedinim medijima, pokušavajući da nas tako unize jer smo između ostalog rekli nešto što se već od prvog nemilog dana zna.

Mi ćemo navesti glavnu razliku između nas i svih drugih medija a to je da svi drugi mediji zarađuju od svoje delatnosti a mi radimo kao entuzijasti trudeći se da uvek dobar sadržaj izaberemo za vas. I to pravi ogromnu razliku!

A VAMA, koji ste toliko zagriženi za DEČJA PRAVA, vama se posebno obraćamo, da je u pitanju VAŠE dete da li biste se tada trudili da prikrijete istinu pod tom parolom. Da li biste bili toliko CIVILIZOVANI pa nam ta dečja prava svima „stavljali pod nos“. Ma ne biste se ni setili njih.

Danas smo sva moguća prava dali deci, ali očigledno i roditelji treba da shvate da postoje i prava i obaveze, između ostalog i obaveza odraslih da mu se pritekne u pomoć a ne da se skrivaju problemi.

Kada već govorimo o pravima na sav glas, pa ona dečica imala su prava na ŽIVOT?
Sve ostalo su lažna moralisanja i najteže je jedino porodici te dece, svi ostali to ne mogu ni približno da osete i najlakše je vređati po društvenim mrežama i prosipati nam pamet i (polu)znanje koje više nikom ne koristi.

Nemojte MOLIIM VAS!
U OVOJ SITUACIJI!

I sve ovo je i tužno i pretužno, i strašno i prestrašno. Najbolje bi bilo da se ništa od ovog nije ni desilo. Da ne treba uopšte da pričamo o tome, da su sva deca dobro. Ovako sve nekako nema smisla.

Ali, nažalost, desilo se i zato treba još dugo da pričamo o ovoj temi, da se NIKAD NE ZABORAVE ta dečica – anđeli i devojčica – anđeo nad anđelima, koja je pokušala da zaštiti drugu decu i tako izgubila život. Treba reći koliki je ona heroj, treba dugo pričati o tome.

TREBA SVI DA SE OSVESTIMO.

Isto treba reći da su drugačije nas vaspitavali, drugačije se sad vaspitava i to nikako ne možemo da shvatimo. Metode kojim smo mi vaspitavani više ne mogu da se primene na današnju decu.

I svi smo u najmanju ruku zastrašeni, škola je oslabljena i više nije sigurno mesto ni za nastavnika ni za decu, a ni igralište, park ili ulica. Mentalno zdravlje stanovništva takođe nije na zavidnom nivou. Svima nam treba podrška u ovim teškim danima i nada za bolje sutra.

I iz svega ovoga, kompletan zaključak:

Potrudimo se svi da poštenje i dobrota budu osnovne životne vrednosti. Budimo deci primer iz koga ona mogu da nauče nešto.

S poštovanjem
Mala Škola