Rajović: Ako mi ne uradimo ništa, ne znam ko će ovo da zaustavi

"Ako mi ne budemo ništa uradili ne može ni biti bolje. Ovo je problem koji je sad isplivao na površinu, ali on se vidi već godinama."

560

– Primetno je već nekoliko godina da je na neki način empatija nestala. Mi imamo novu generaciju decu gde možemo da primetimo da je u svakom tom novom uzrastu, po nekoliko procenata dece bez empatije, što je veliki problem. – kaže Ranko Rajović za N1 BiH.

Govoreći o masovnom ubistvu koje se dogodilo u beogradskoj osnovnoj školi, Rajović podseća i na to da roditelji moraju da shvate da je broj informacija koji nezreo mozak našeg deteta prima u današnje vreme – nenormalan.

– Samo pogledajte dete pre 30 godina i dete danas. Zna se da mozak formira nervne puteve, odnosno obrasce ponašanja upravo u odnosu na informacije koje prima. I ako mi puštamo dete u virtuelni svet, mi ne možemo da shvatimo šta oni tamo od informacija primaju. Roditelji ne znaju šta njihova deca rade. Naravno da je moguće da postoji i neki genetski faktor i predispozicija i odrastanje, ali faktor na koji retko računamo je to da mozak radi danas drugačije. – objašnjava Ranko Rajović.

Nekada je, kaže on, bilo da roditelji vaspitavaju dete, pa kakvi su oni takvo je i dete. Međutim, dete danas više vremena provodi i više ga vaspitavaju društvene mreže i sadržaji u medijima. A mi o tome ne vodimo računa.

– Mozak naše dece nije spreman za to i pitanje je šta će se desiti.

Rajović komentariše i prilično masovnu pojavu među tinejdžerima, gde oni pružaju podršku maloletnom ubici.

– To znači da se empatija kao neka važna kategorija u komunikaciji među ljudima gubi. Ako mi (odrasli) ne uradimo ništa, ne znam ko će to da zaustavi. – pita se ovaj stručnjak za dečji razvoj.

Govoreći o činjenici koja je posebno uplašila i šokirala ceo region, da se masakr u školi nije desio iz afekta već da je mesec dana pažljivo planiran, Rajović tvrdi da to sigurno nije bilo mesec dana.

– Nije to samo mesec dana. On je mesec dana planirao, a to se njemu u glavi vrtelo sigurno nekoliko meseci. To niko od nas ne može da zna. To nije čin iz afekta, već je smišljeno bez ikakve empatije. Zašto, da li je to genetski, uticaj okruženja, ili više faktora, mi to ne znamo. Ali ovo planiranje od mesec dana je trajalo duže. Po onome što je on objavljivao se vidi da su to neki elementi video-igrice. A kada dete gleda agresivnu video-igricu, delovi mozga reaguju kao da je realna opasnost i tako se mozak ponaša. I sad zamislite dete koje svakog dana živi u takvom svetu nasilja? On nema više osećaj za druge ljude. – ističe Rajović.

On kaže da mozak naše dece funkcioniše drugačije. Došlo je do velike promene okruženja i neophodna nam je stalna edukacija roditelja, od vrtića do škole.

– Ako mi ne budemo ništa uradili ne može ni biti bolje. Ovo je problem koji je sad isplivao na površinu, ali on se vidi već godinama. Nasilje je stalno prisutno, između ostalog i zbog toga što je deci dosadno. Razmažena deca kojoj je dozvoljeno sve, nauče da dobiju sve i sad. I ako nešto tako ne ide, prag tolerancije je nula. Frustracija visoka. I tako se i ponašaju. I onda pokušavaju da tu dosadu pobede na neki drugi način. A ponekad taj drugi način može biti veoma loš. – objasnio je Ranko Rajović u svom uključenju u program TV N1 BiH.

Igrališta su prazna

On dodaje i da roditelji jesu odgovorni, ali je njima preveliki teret na leđima.

– Posao roditelja nije da stalno animira dete. Dečja igra je formirala i ponašanje i socijalizaciju i sva pravila. A naša igrališta su prazna. I oni, pošto ne komuniciraju, onda upadaju u depresiju, anksioznost. Posao deteta je da se igra s vršnjacima. Može i treba roditelj da provodi vreme sa detetom. Ali nezamenljivo je društvo, igralište, park i sport. Tamo je deci mesto. Da se razvijaju u odnosu na okruženje.

Štetne sadržaje skloniti od dece
Ranko Rajović veruje da nam je jedan od prvih zadataka da štetne sadržaje deci sklonimo iz vidokruga.

– Ne govorim samo o video-igricama već i o TV programu i onim njegovim segmentima koji propagiraju neke potpuno nezdrave i neprihvatljive stvari. – kaže Rajović.

Škola izgubila autoritet

Ovaj stručnjak za dečji razvoj čiji se programi primenjuju širom Evrope podseća na još jedan problem.

– Škola i vrtić su institucije koje spremaju našu decu za život, a izgubili su autoritet. Ja već 15 godina radim s učiteljima i ne znam da li su roditelji svesni kakvu uslugu prave detetu kad pritiskaju učitelje da deci poprave ocene ili kad pričaju loše o školi. Kakva je to poruka deci? Svi mi zajedno pogrešne poruke šaljemo detetu. I roditelji, i medijski sadržaji i sve to zajedno je dovelo do ovoga. – zaključuje Rajović.