Narator:
Dunja dosla da obiđe svoju baku Nađu i u njenom povrtnjaku čula čudnu svađu.
Šargarepa:
Rumena sam slatka, lepa, ime mi je šargarepa. Dobra sam za jelo, dobra sam za vid, ko mene ne voli neka ga je stid!
Kupus:
Kritika je baš na mestu, al neka se zna – najlepše u povrtnjaku izrastem baš ja. Krupan sam i jak. Za decu je to vrlo važan znak.
Krastavac:
Lepi ste komšija, i lepi i snažni. Nije lepo samo što pravite se važni! Ja sam prepun gvozđa, jačam dečju volju… Zato ja za decu imam i ponudu bolju.
Karfiol:
Ne budite glupi! Ništa nije tako lepo kao ja u nedeljnoj supi.
Beli i crni luk:
Uz nas nema gripa, dobra smo ekipa. Bilo bi korisno kad biste nas jeli: malo luk crni, malo luk beli…
Paprika:
Nisam ljuta nego žuta, slatka, blaga, svima draga. Povrće sam ukusno, dopadljivog lika, niko nije ukusan tako kao paprika.
Krompir:
E, ovo baš nema smisla i nije u redu: prvog na pijacu baš mene povedu. Ukusan sam mlad, ukusan i star, šta ko voli nek izvoli, njegova je stvar.
Paradajz:
Šta je vama drugovi, živite u miru. Na kraju ćemo svi biti u Dunjinom tanjiru.
Narator:
Tako je i bilo. Povrće se iz baka Nađine ruke, spustilo na tanjir bakine unuke.
A ona odlučila da ih jede redom, ponešto ponedeljkom, utorkom i sredom. Malo nešto četvrtkom i tako do petka, a sledeće nedelje kreće otpočetka!
