Krompir: Sve bih dao kad bi znao odakle sam ovde pao, sigurno sam zalutao.
Luk : Dobar dan ja sam luk, zovu me još i putujući kuk. Recite mi gde se nalazim sada? Već danima lutam, vi ste mi jedina nada!
Krompir: Puno me pitate. Osim toga zašto bez kompasa skitate.
Luk: Da će mi trebati to nisam znao, pa sam ga jednoj lubenici dao.
Krompir: Onda ako niste znali, obojica smo zalutali.
Luk: Ćuti, slušaj pazi, neko dolazi po onoj stazi.
Paprika: Ja sam paprika, inače slatka, al danas sam ljuta, posto sam zalutala skrenuvši sa puta.
Krompir: E kakva sreća! Samo nam je falila lutalica treća.
Luk: Pogledaj dolazi neka vreća.
Vreća: Gle, gle uporno vas tražim, već punih pet dana, šalje me plodna jesen, iz svog žutog stana.
Luk: Zdravo vrećo! Donela si dobar glas i stigla u zadnji čas.
Luk: Ne mogu verovati, da je jedan luk mali, nekome kao jeseni fali.
Paprika: Ali to je divno. Sad konačno znamo gde i kome pripadamo.
Krompir: Krenimo još isti čas, da ne čeka jesen dugo na nas.
Vreća: USKAČITE! Put je dug, oko zemlje ćemo proći još jedan krug.
Nepoznat autor uz inicijale V. P.
