Kako deca vide SVE(T) oko sebe? Razgovarajte s njima na OVAJ NAČIN i saznaćete bukvalno sve

"Ja mislim da treba da postoji usvajalište za roditelje. Da bi neka deca od početka izabrala roditelje koji im odgovaraju. A zašto ne bi moglo da se desi da mi uzmemo tatu i mamu iz porodilišta, da ih isprobamo da li su dobri ili loši?"

369
Izvor: Profimedia

Mnogo je baka koje su hvaleći svoje unuke umele da kažu – to zna na čemu đavo spava. Retko kada zapravo čujemo šta deca imaju da kažu i kako u njihovim očima izgleda svet koji ih okružuje, a baš to je želeo da sazna jedan vaspitač.

Piše: Branka Gajić

Deca o svemu imaju mišljenje, samo ih treba pitati i čuti. Odgovori mogu da vas nasmeju, šokiraju i podstaknu na razmišljanje.

U okviru projekta „Ajd kaži(te) kako vidite sve(t) oko sebe“, deca iz vrtića su vaspitaču Aleksandru Đorđeviću Saši dala veoma zanimljiva viđenja koja prenosi sajt Trudnoća i zdravlje.

– Jedan od najvažnijih faktora u vaspitanju i obrazovanju i jedna od prvih stvari koju treba raditi sa decom u vrtiću jeste razgovarati sa njima i dati im glas, mogućnost da kažu šta misle i kako vide sve(t) oko sebe – kaže Đorđević i navodi primere iz razgovora sa decom tokom rada na projektu.

U kakvu biste školu voleli da idete?

– Volela bih da idem u školu koja nema zidove, da idem gde ja hoću i da mi dolazi ko hoće.

Šta mislite, šta se u svetu oko nas sada krije? Šta je dobro, a šta nije?

– Nije dobro što su oni neki najgori ljudima u svetu oteli mozgove i sad stavljaju u njih neka druga pamćenja.

Ako želimo da pomognemo svetu i spasimo planetu, šta mislite šta treba da uradimo, šta biste vi uradili?

– Ja mislim da ljudi na našoj planeti Zemlji ne treba između sebe da ratuju puškama, već bi trebalo da između sebe ratuju pameću.

U okviru projekta Đorđević je sa decom razgovarao tome šta misle o mamama i tatama, ljuljanju, uspavljanju i još koječemu. Neke odgovore dobio je iz razgovora između dvoje dece od kojih jedno kaže:

– Meni treba dugo da se uspavam, pa mama i tata moraju dugo da me ljuljaju da bih se uspavao. Da, i moji tata i mama tako. Dugo im treba da se uspavaju. Pa se ljuljaju. Svako veče. Znam to. Čuje se.

Na rimovanu konstataciju „Tate i mame, njih ima svuda – a u nekima od njih trista čuda“ kao i na pitanje šta misle o roditeljima, tatama i mamama uopšte, evo odgovora dva deteta:

– Ja mislim da treba da postoji usvajalište za roditelje. Da bi neka deca od početka izabrala roditelje koji im odgovaraju. A zašto ne bi moglo da se desi da mi uzmemo tatu i mamu iz porodilišta, da ih isprobamo da li su dobri ili loši?

O venčanju, muževima i ženama, evo dva odgovora, dve devojčice:

– Mi nećemo nikada da se udajemo. Mrzimo muškarce. Oni idu u kafanu, a mi ih čekamo kući, mogu da istuku ženu i dete, nikada se ne izvinjavaju, nikada se ne izuvaju, švalerišu se. Možda bih i da imam muškarce, ali da ih držim kao ukras na polici. Ponekad da ih koristim kada mi zatrebaju za nešto.

Jedno dete je fantastično odgovorilo na pitanje da li je lepo biti dete:

– Deca imaju pravo da rastu, a odrasli nemaju pravo da im smetaju.

Na pitanje kako da nestane sve ružno ovoga sveta, kako da razvijemo imunitet na sve ružno, jedan dečak je nacrtao avion iz koga ispadaju reči i rekao:

– Rešenje je u vazduhu, koga bi trebalo da napunimo samo lepim rečima, pa da ih pustimo iz aviona.