„U novije vreme i kod nas je popularna sintagma „prostor kao treći vaspitač“, potekla od Lorisa Malagucija, kreatora pedagogije Ređo Emilija, nazvane po jednoj regiji u Italiji. Ovom sintagmom se ističe da je prostor, uz vaspitača i samu decu, pokretač i inspiracija dečjeg učenja i razvoja.
Dobro organizovan prostor podrazumeva takvu strukturu, materijale i sredstva kojima se deca uključuju u smislene i autentične izbore, rešavanje problema, otkrivanje i preispitivanje.
Kroz igru u prostoru koji je opremljen inspirativnim materijalima, pedagoški organizovan i kojim se podstiču kvalitetne interakcije, deca na sebi svojstven način razvijaju ideje, isprobavaju ih, uče jedni od drugih, eksperimentišu, ispoljavaju svoje misli i osećanja, istražuju okolinu, prave strategije i kreiraju nove puteve.
Prostor istovremeno omogućava deci da ga transformišu, gradeći smisao u onome što uče. Ređo pristup se zasniva na uverenju da sredina za učenje ima ključnu ulogu i da namera (planiranje i akcija) od strane vaspitača u oblikovanju prostora i selekciji i organizaciji materijala utiče značajno na nivo dečijeg učešća i učenja“.
Prostor treba da šalje poruku detetu:
• ovo je mesto gde je dobro da budeš
• ti ovde pripadaš
• možeš da imaš poverenje u ovo mesto
• ovde imaš društvo za igru, druženje i istraživanje, a postoje i mesta gde možeš da se osamiš ako to želiš
• ovde možeš da budeš aktivan i radiš mnogo
stvari• ovo je bezbedno mesto da istražuješ, oprobavaš i razvijaš svoje ideje
• ovde nam je stalo do tvog doprinosa
• ovde u maloj grupi drugara mozes da istražuješ i učiš
• ovde si bezbedan
I malo Marije Montesori 😉
Znati kako da urediš inspirativno i lepo okruženje za decu je umenje vaspitača podjednako važno kao znati da izabereš prave knjige za decu. (M. Montesori)
Evo nekih ideja, možda zatrebaju:
Raditi se mora, od kuknjave nema hleba, a sve može (kad se mora).
Fotografije su sa interneta.
