Evo nekoliko praktičnih primera kako se možete kod kuće igrati sa detetom, a da dete i ne primeti kako u stvari stiče znanja i izoštrava čula.
„Seti se!”
Roditelj i dete naizmenično donose razne predmete iz prostorije i stavljaju ih u torbu. Broj predmeta je na početku mali a postepeno se povećava. Prvo roditelj daje instrukciju detetu da izvuče određeni predmet iz torbe navodeći mesto (prostornu relaciju) na kojem je taj predmet stajao – npr. “Pronađi predmet koji je stajao u fijoci.” (kašika). Zatim instukciju daje dete. Varijanta igre: Najpre roditelj zavlači ruku u torbu, hvata jedan predmet i govori mesto na kojem se taj predmet nalazio (u, na, pored, ispod, iznad, između, levo od, desno od…). Zadatak deteta je da pogodi o kojem predmetu je reč.
pamćenje, bogaćenje rečnika, prostorne relacije
“Slušaj, izbroj i donesi”
Roditelj i dete donose razne predmete iz prostorije i stavljaju ih na poslužavnik. Najpre roditelj daje zadatak detetu – “Stavi u korpu onoliko predmeta koliko puta čuješ pucketanje prstima (ili tapšanje ili kuckanje…). Zatim dete daje zadatak roditelju.
Moguće je i da se predmeti ne se stavljaju na poslužavnik nego dete iz prostorije donosi zadati broj predmeta.
Struktura broja i pamćenje
“Bingo”
Roditelj i dete biraju 15 – 20 predmeta iz kuće i stavljaju ih na poslužavnik. Na papiriće se ispisuju slova (ili slovarica) kojima počinje naziv izabranih predmeta. Papirići se stavljaju u činiju a svi predmeti u neprovidnu torbu. Roditelj i dete izvlače po četiri papirića i drže ih u tajnosti. Najpre roditelj izvlači jedan predmet i predaje ga detetu. Ukoliko dete kod sebe ima papirić sa slovom na koje počinje naziv predmeta zadržava predmet. Ukoliko nema, predmet se vraća u torbu. Zatim dete izvlači jedan predmet i predaje ga roditelju. Pobednik je onaj učesnik koji prvi sakupi sve predmete čiji nazivi počinju na izvučena slova.
glasovna analiza reči, čulo dodira
“Na slovo na slovo”
Roditelj i dete biraju po tri predmeta iz kuće i stavljaju ih pojedinačno u neprovidnu torbu (kesu). U činiju se stavi nekoliko papirića na kojima su napisana slova (na početku velika štampana a zatim i mala štampana) . Važno je da su slova okrenuta na dole (da se ne vide). Najpre roditelj izvlači jednu ceduljicu. Zadatak je da u torbi opipavanjem pronađe predmet koji počinje na izvučeno slovo (ili se završavanja na to slovo ili u sebi sadrži to slovo) Zatim se uloge menjaju.
glasovna analiza, memorija, čulo dodira
Edukacija počinje od rođenja, a prve godine detetovog života su presudne za fizički i mentalni razvoj. Sloboda izbora u pažljivo pripremljenoj okolini privući će većinu dece. U Montesori učionici dete ima slobodu izbora velikog broja didaktičkih materijala raspoređenih po redu i oblastima, a njegova prirodna radoznalost ga, uz pomoć vaspitača, vodi. Manuelne aktivnosti i učenje pomoću čula doprinose razvoju koncentracije i interesa za učenje. Materijali poseduju “kontrolu greške” pa dete može samo vežbati što mu daje dodatni osećaj zadovoljstva. Dete koje je prošlo period adaptacije (odvajanja od roditelja i privikavanje na Montesori vrtić) rado ulazi unutra, trenutno smišlja ili odabira šta će raditi (samostalno ili sa drugom decom) ili pak prihvata sugestije i predloge vaspitača koji ga upoznaje i uvodi u razne oblasti. Mešovita grupa po uzrastu ( 3-6) omogućava mu da razvije socijalne kontakte sa drugom decom (da razvije toleranciju, da uči od starijih, pomaže mladjma …). Pravila ponašanja kao i maniri kojima se uči vremenom mu pomažu da se potpuno oseća nezavisnim i sigurnim u sebe. Naravno to je dug proces, a zadatak odraslih je da pažljivo opserviraju i uvažavaju individualnost svakog deteta i time se vode u procesu edukacije.
“Okrenimo se detetu kao svetioniku naše budućnosti” , Maria Montessori
