Sve što treba da znam naučio sam u vrtiću

"Pomislite, koliko bi bolji bio svet kad bismo svi – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. I ma koliko smo već da smo odrasli, kad izađemo u svet, najbolje je držati se za ruke i ne udaljavati od svog prijatelja.” 

867
Montesori igre

Sve što treba da znam o tome kako treba živeti, šta raditi i kakav biti, naučio sam još u vrtiću. Mudrost me nije čekala na vrhu planine, na kraju dugog uspona školovanja, nego se krila u pesku dečjeg igrališta. A evo što sam tamo naučio:

Sve podeli s drugima. Igraj pošteno.

Ne muči ljude. Svaku stvar vrati gde si je našao.

Počisti za sobom. Ne uzimaj ono što nije tvoje.

Kada nekoga povrediš, izvini mu se. Peri ruke pre jela.

Pusti vodu u toaletu.

Topli keks i hladno mleko su zdravi. Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pevaj i pleši, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.

Svakog poslepodneva odspavaj.

Kad izađeš u svet, budi oprezan u prometu, drži se za ruke i ne udaljavaj se od svog prijatelja.

Ne zaboravi da čudo postoji. Seti se semenke u plastičnoj čašici: koren je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama. A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reči koju smo naučili – najveće i najvažnije od svih reči – GLEDATI.

Pomislite, koliko bi bolji bio svet kad bismo svi – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve države pridržavale pravila da svaku stvar vrate onamo gde su je našle i da počiste nered za sobom. Kao što je istina, ma koliko smo već odrasli, da je, kad izađemo u svet, najbolje držati se za ruke i ne udaljavati od svog prijatelja” Robert Fulghum 1986.;“Sve što trebam znati, naučio sam u vrtiću”

*Preporuka literature/Jedna je od knjiga koja se čita iznova i iznova. Nudi razmišljanja o životu, smrti, ljubavi, tuzi. Daje nam upute kakve su mudrosti skrivene u vrtiću, dečjim igrama, hrpi rublja, čarobna svojstva otkrivena u kutiji pastelnih bojica, igri skrivača, igri u peščaniku, uticaju pesmica, priča..

Nudi nam sve ono što smo uzimali pod normalno, a ovih dana željno iščekujemo da nam se vrati.

Često smo koristili ovaj tekst za pozdrav pre odlaska u osnovnu školu generaciji 6-godišnjaka. Ali sve ovo započinje pri prvom susretu deteta i nas. Nas. Vaspitača, stručnih saradnika.

I da, i mi smo mnogi u ulozi i stručnjaka i roditelja. U ovoj situaciji jednako smo zajedno. I vi i mi. Mi možda imamo malo više stručnog znanja, ali deca traže i od nas i od vas isto, srce puno ljubavi, kreativnost, utehu, vreme. Postoje mnoga istraživanja koja su pokazala da 75 posto svih neuronskih veza u mozgu (sinapsi) se razviju do sedme godine, a od toga 50 posto sinapsi nastane već do pete godine. Isto tako sve je više stručnjaka koji naglašavaju važnost vaspitanja i obrazovanja upravo u ranoj i predškolskoj dobi.

Stoga iskoristite potencijale vaspitača, a oni će biti tu da nastave gde su stali. Budite im partneri, deci podsticaj.

Neka vaše dete i dalje veselo korača u vrtić, a vi mu pomozite u tome.

Robert Fulgam

Ćirilični tekst pročitaj na sajtu časopisa Zmaj