Na sceni se nalazi vodenica. Pošao sveti Sava u vodenicu, pa srete đavola. Kad ga đavo ugleda, uplaši se i šćedne da pobegne, ali ne mogne, pa se tada sretnu ispred vodenice.
ĐAVO: – Joj, evo Svetog Save! Moram da bežim.
SV. SAVA: – Pomozi Bog!
ĐAVO: – Nije ti za tim stalo.
SV. SAVA: – Kako si?
ĐAVO: – Šta je tebi briga kako sam.
SV. SAVA: – Kuda hoćeš?
ĐAVO: – Ni za tim ti nije stalo.
SV. SAVA: – Šta bi radio?
ĐAVO: – Učio bih đake!
SV. SAVA: – Kako bi ih učio!
ĐAVO: – Lako, ko što su i mene učili – batinom!
SV. SAVA: – Pa zato si i postao đavo. Danas se deca uče lepom i toplom rečju, a ne batinom.
ĐAVO: – Ti ćeš da me učiš. E sad ću ti pokazati!
Pa uze batinu i krenu na Svetog Savu. Ali Savin štap bi veći pa izmlati đavola.
ĐAVO: – Joj, prestani tako ti Boga!
Sava prestade.
SV. SAVA: – Eto vidiš. Ko koristi batinu, batina mu se o glavu obije.
ĐAVO: – E, samo mudruješ! Hajde da zamenimo motke.
SV. SAVA: – Hajde, ali da uđemo u vodenicu.
ĐAVO: – Važi.
(Otvara vrata na vodenici i dok ulaze smeje se). U vodenici opet počne tuča. Đavolu motka beše duga pa sve zapinje o grede, a Sava ga sa kraćom motkom izmlati.
ĐAVO: – Joj, joj (Istrčavaju iz vodenice. Sava ga juri i bije.). Joj, prestani majke ti Anastasije, rođeni! Joj, prestani tako ti oca Stefana – rođenog! Joj, nemoj više tako ti Boga! (Sava prestade)
SV. SAVA: – Jesi li shvatio?
ĐAVO: – Shvatio sam da motka može samo zlo doneti.
SV. SAVA: – Pa naravno. A sad hajde da te upišem u prvi razred, pa ćeš učeći i družeći se sa decom mnogo toga lepog naučiti, a i ovi rogovi odmah će ti spasti.
(Skide mu rogove i zagrljeni izlaze sa scene pevajući stihove):
Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi…
ZAVESA
