Lica: Belo dete, crno dete, žuto dete, crveno dete
BELO DETE: Puna je boja lopta moja! Šarena je kao nebeska duga, samo… šta to vredi kada sam sam (a). Ni drugarice, ni druga.
CRNO DETE: Cula sam da tražiš drugaricu, pa sam doletela kao srna
Gle, sve su boje tu… čak i crna.
ZUTO DETE: Uh! Zamorio(la) sam se od dalekog puta. Gle, lopta!
Oho… jedna kriška lopte je žuta!
CRVENO DETE: Od dalekog puta je sam satrven (a). Gle, jedan deo lopte je kao ja: crven.
BELO DETE: Moramo da odlučimo i to ovog trena. Sta da činimo sa loptom koja je – ŠARENA. Mogli bismo, na primer, da isečemo loptu na kriške i da svakom damo njegovu boju. Ne… ne valja… šta bih ja radio (la) sa kriškom mojom… hoću da kažem: samo sa belom bojom?
CRNO DETE: A šta bih ja samo sa crnom bojom?
ŽUTO DETE: A šta bih ja samo sa žutom?
CRVENO DETE: A šta ja samo sa crvenom?
(Svi ćute i razmišljaju.)
CRNO DETE: Od kako je sveta i veka, dečaci i devojčice znaju: lopta je zato da se deca igraju..
SVI: Ura za našu zajedničku loptu! (Počinju da se igraju. Zavesa pada.)
