Bela rada: Hej, šta je ovo. Pusti me. Ne udaraj se. Grubijanu. Jaoo! Ko si ti?
Frižider: Ja sam frižider. Oprostite bela lepotice. Kako divno mirišete.
Ali ne mogu da se pomerim. Vidite da nemam noge.
Bela rada: Frižider, šta je to? Neka nova vrsta drveta? Da li si zalutao?
Frižider: Nemam noge, ali nemam ni koren. Ja sam frižider, veoma poznat, slavan
i koristan kućni aparat. Nisam zalutao, pokvario sam se. Bacili su me.
Bela rada: Ko te je bacio?
Frižider: Ljudi, bili su lenji da me odnesu na otpad i zato su me bacili ovde.
Bela rada: Strašno! O ljubičice, nisam te videla. Zašto ne ispraviš glavu?
Ljubičica: Ijaooo, ne mogu. Šta je sada ovo? Ko si ti?
Kesa: Ja sam kesa Desa.
Ljubičica: Uh, što neprijatno mirišete. Ugušiću se. Šta vi radite u šumi,
u ovoj divnoj prirodi?
Kesa: Nemojmo odmah da se vređamo. Žuljaju me prazne flaše, kutije i konzerve.
Umesto da me bace na otpad, bacili su me ovde, u šumu.
Ljubičica: Ko te je bacio?
Kesa: Neki lovci.
Ljubičica: Strašno! Pa, zar i lovci uništavaju prirodu? Ovako više ne može.
Sada ćemo moja drugarica Bela rada i ja pozvati našeg malog drugara
ekologa u pomoć.
Ljubičica i Bela rada: Đuriceee, Đuriceee!
Đurica: Oooo, stižem, moje lepe drugarice. Šta je tako hitno?
Ljubičica i Bela rada: Pogledaj nas, ne možemo da ustanemo. Pomozi nam.
Đurica: Ja sam učio o prirodi u vrtiću. Ništa ne brinite. Za čas ću da počistim ovo đubre.
Ljubičica i Bela rada: Hvala, Đurice. Ti si naš čuvar prirode. Pravi si ekolog!
Drugari, hajdemo svi zajedno tri puta ura za ekologe.
-Uraa, uraa, uraa.
Autor nepoznat
