Ekološka priča – dramski tekst

"Strašno! Pa, zar i lovci uništavaju prirodu? Ovako više ne može. Sada ćemo moja drugarica Bela rada i ja pozvati našeg malog drugara ekologa u pomoć."

879

Bela rada: Hej, šta je ovo. Pusti me. Ne udaraj se. Grubijanu. Jaoo! Ko si ti?

Frižider: Ja sam frižider. Oprostite bela lepotice. Kako divno mirišete.
Ali ne mogu da se pomerim. Vidite da nemam noge.

Bela rada: Frižider, šta je to? Neka nova vrsta drveta? Da li si zalutao?

Frižider: Nemam noge, ali nemam ni koren. Ja sam frižider, veoma poznat, slavan
i koristan kućni aparat. Nisam zalutao, pokvario sam se. Bacili su me.

Bela rada: Ko te je bacio?

Frižider: Ljudi, bili su lenji da me odnesu na otpad i zato su me bacili ovde.

Bela rada: Strašno! O ljubičice, nisam te videla. Zašto ne ispraviš glavu?

Ljubičica: Ijaooo, ne mogu. Šta je sada ovo? Ko si ti?

Kesa: Ja sam kesa Desa.

Ljubičica: Uh, što neprijatno mirišete. Ugušiću se. Šta vi radite u šumi,
u ovoj divnoj prirodi?

Kesa: Nemojmo odmah da se vređamo. Žuljaju me prazne flaše, kutije i konzerve.
Umesto da me bace na otpad, bacili su me ovde, u šumu.

Ljubičica: Ko te je bacio?

Kesa: Neki lovci.

Ljubičica: Strašno! Pa, zar i lovci uništavaju prirodu? Ovako više ne može.
Sada ćemo moja drugarica Bela rada i ja pozvati našeg malog drugara
ekologa u pomoć.

Ljubičica i Bela rada: Đuriceee, Đuriceee!

Đurica: Oooo, stižem, moje lepe drugarice. Šta je tako hitno?

Ljubičica i Bela rada: Pogledaj nas, ne možemo da ustanemo. Pomozi nam.

Đurica: Ja sam učio o prirodi u vrtiću. Ništa ne brinite. Za čas ću da počistim ovo đubre.

Ljubičica i Bela rada: Hvala, Đurice. Ti si naš čuvar prirode. Pravi si ekolog!
Drugari, hajdemo svi zajedno tri puta ura za ekologe.
-Uraa, uraa, uraa.

Autor nepoznat