„Praznična bombonjera“ i „Dva kolača“ – dramski tekstovi

Dva dramska teksta o majci.

1796

PRAZNIČNA BOMBONJERA

Dete: Mama, srećan ti praznik.

Mama: Koji praznik?

Dete: Kako koji? Pa današnji.

Mama: A koji je to danas praznik?

Dete: Neverovatno! Ja ovako mali pa moram da je učim koji je danas važan dan. Kako to mamice ne znas? Evo da se kladimo da ce to i moji drugari znati? Ako znate drugari recite brzo koji je danas praznik?

Deca: Danas je 8. mart – dan naših mama.

Dete: Eto, mama čula si. Pošto je danas tvoj praznik kupio sam ti mali poklon.

Mama: Kakva divna bombonjera! Sto su slatke čokoladne bombone.

Dete: Jeste, mama upravu si. Odlične su probao sam jednu, nisam mogao da odolim.

Mama: Ali, sine ti dobro znas da tvoja mama drži dijetu i da ne sme da jede mnogo slatkiša. Ko će sad da pojede tolike čokoladne bombone. Propašće.

Dete: Neće, mama, neće…Ti znaš da ja mnogo volim bombone.

Mama: Onda, sine posto je danas moj praznik…Izvoli, posluži se. Ja častim.

DVA KOLAČA

Dva dečaka se igraju… Mama dolazi…Kad je ugleda, dotrče do nje…

SIN 1: Mama, šta si nam donela ?

SIN 2: Mama, daj da vidimo…

MAMA: Polako deco. Oborićete me. Evo, donela sam vam kolače.

SIN 1: Ih, samo dva…

MAMA: Tebi jedan i bati jedan… Izvoli…Izvoli.

SINOVI: /gledaju kolače i viču uglas/ Neću! Njegov je veći !

MAMA: Dobro, dobro… Ako je veći, vi se menjajte.

Menjaju se… Prvi dečak počinje da jede, a drugi i dalje gleda…

SIN 2 (drugi dečak): Mamaa… Neću! Njegov je veći ! Dala si mu veći… Mamaaaa…

MAMA: Ma, šta ti je. Kako može da bude veći…?

SIN 2: Jeste ! Siguran sam, znam da je veći!

MAMA: Po čemu znaš da je veći?

SIN 2: Po tome što se on cuti i ne buni i i ne traži da se zamenimo…

MAMA: Da, da… Tako je to . U tuđoj ruci uvek je komad veći…

Razgovori u travi – zbirka

Jadranka Čunčić – Bandov