„Maza“ i „Jedi“ – dramski tekstovi

Dva dramska teksta o majci.

782

MAZA

(Na sceni običan sto, stolica i nešto od nameštaja. Majka sa šoljom za belu kafu u ruci ide za dečakom koji je izbegava.)

MAMA: Pa, uzmi sine, probaj malo! …

MAZA: Neću!

MAMA: A, zašto nećeš, lepi moj?

MAZA: Neću!

MAMA: Uzmi lepi moj, pa da porasteš!…

MAZA: Baš neću da porastem!

MAMA: Dobro ako nećeš… Onda ćeš stalno da ostaneš mamin mali sin…

MAZA: Jes’ mali – pa posle stalno da pijem mleko!…

MAMA: Pa, uzmi malo, probaj . što si takav?…

MAZA: Neću!

MAMA: Uzmi sine, pa da budeš v o j n i k, konjaik!

MAZA: Jes’, pa da padnem s konja!…

MAMA: Ih, da padneš?… Nećeš da padneš!…

MAZA: Baš ću da padnem – baš ću da padnem !

MAMA: Pa dobro sine, što si takav? Uzmi malo mleka… Znaš, to je od one š a r e n e krave što smo je videli u selu!

MAZA: Jeste, ti meni stalno daješ mleko od šarene krave…

MAMA: Pa to je, sine, svejedno…

ZORAN: /dolazi/ Dobar dan, zdravo (Vlado)!…

MAMA: Dobro, evo Zorana… Pa će on sve da popije.. On voli mleko.

MAZA: Ako – nek’ popije !

ZORAN: /prilazi majci/ Šta je to? Mleko… /uzima i pije/

MAMA: To je Vladino mleko: On neće da pije… Uzmi ti pa popij!

ZORAN: /uzima šolju i pije/

MAZA: /prvo gleda radoznalo… kad vidi da Zoran stvarno pije – počinje da plače…/

Jooooooj ! Popio mi mlekoooo –/ uaaaa …/

Sad neću ni da porestem… Ni da budem konjanik… Ni ništa… Jooooj…/aaa…/

Duško Radović

JEDI

Dečak, (bucko), sedi za stolom i ruča… Mama stoji iznad njega i nadgleda ga…

DEČAK: Sad je dosta – više neću!

MAMA: Moraš, moraš!

DEČAK: Poludeću! Posle će mi biti muka! Nisam guska što se kljuka!

MAMA: Poslušaj me… Shvati sine, da me tvoje zdravlje brine!

DEČAK: Ja te molim!

MAMA: Šta me moliš? Pazi da se ne razboliš! Postao si kost i koža…

A, pogledaj, tvoj drug Boža… Zašto ti da budeš gori?

DEČAK: O Boži mi ne govori! Svi u njegov stomak zure! Postao je pravo bure!

MAMA: Jeste da je debeljuca, ali on od snage puca! A snaga se hranom stiče!

DEČAK: Ma, ne mogu !

MAMA: Dosta priče! Sad polako, i na miru – sve što ti je u tanjiru, da pojedeš!

DEČAK: Sit sam! Čuješ?!

MAMA: Ne vredi da protestvuješ! Kako kažem – tako radi ! Jedi – da se ne ohladi!

DEČAK: /pojede jedan zalogaj / … Eto!

MAMA: Taaako! Sad kašiku, za našeg deda-Žiku…/dečak jede / Pa za baku…
Ne mogu…

MAMA:Ćuti, da se baka ne naljuti! Pa za strinu…/jede/ Pa, za ujnu…/jede/ …
VOLI DETE MOJU KUJNU!

DEČAK: /iznemoglo/… pa, za snaju…

MAMA: I tako smo već na kraju…. Bićeš i ti mamin bucko… Kaži – jesi doblo lucko?

DEČAK: /koluta očima… štuca…./