MAZA
(Na sceni običan sto, stolica i nešto od nameštaja. Majka sa šoljom za belu kafu u ruci ide za dečakom koji je izbegava.)
MAMA: Pa, uzmi sine, probaj malo! …
MAZA: Neću!
MAMA: A, zašto nećeš, lepi moj?
MAZA: Neću!
MAMA: Uzmi lepi moj, pa da porasteš!…
MAZA: Baš neću da porastem!
MAMA: Dobro ako nećeš… Onda ćeš stalno da ostaneš mamin mali sin…
MAZA: Jes’ mali – pa posle stalno da pijem mleko!…
MAMA: Pa, uzmi malo, probaj . što si takav?…
MAZA: Neću!
MAMA: Uzmi sine, pa da budeš v o j n i k, konjaik!
MAZA: Jes’, pa da padnem s konja!…
MAMA: Ih, da padneš?… Nećeš da padneš!…
MAZA: Baš ću da padnem – baš ću da padnem !
MAMA: Pa dobro sine, što si takav? Uzmi malo mleka… Znaš, to je od one š a r e n e krave što smo je videli u selu!
MAZA: Jeste, ti meni stalno daješ mleko od šarene krave…
MAMA: Pa to je, sine, svejedno…
ZORAN: /dolazi/ Dobar dan, zdravo (Vlado)!…
MAMA: Dobro, evo Zorana… Pa će on sve da popije.. On voli mleko.
MAZA: Ako – nek’ popije !
ZORAN: /prilazi majci/ Šta je to? Mleko… /uzima i pije/
MAMA: To je Vladino mleko: On neće da pije… Uzmi ti pa popij!
ZORAN: /uzima šolju i pije/
MAZA: /prvo gleda radoznalo… kad vidi da Zoran stvarno pije – počinje da plače…/
Jooooooj ! Popio mi mlekoooo –/ uaaaa …/
Sad neću ni da porestem… Ni da budem konjanik… Ni ništa… Jooooj…/aaa…/
Duško Radović
JEDI
Dečak, (bucko), sedi za stolom i ruča… Mama stoji iznad njega i nadgleda ga…
DEČAK: Sad je dosta – više neću!
MAMA: Moraš, moraš!
DEČAK: Poludeću! Posle će mi biti muka! Nisam guska što se kljuka!
MAMA: Poslušaj me… Shvati sine, da me tvoje zdravlje brine!
DEČAK: Ja te molim!
MAMA: Šta me moliš? Pazi da se ne razboliš! Postao si kost i koža…
A, pogledaj, tvoj drug Boža… Zašto ti da budeš gori?
DEČAK: O Boži mi ne govori! Svi u njegov stomak zure! Postao je pravo bure!
MAMA: Jeste da je debeljuca, ali on od snage puca! A snaga se hranom stiče!
DEČAK: Ma, ne mogu !
MAMA: Dosta priče! Sad polako, i na miru – sve što ti je u tanjiru, da pojedeš!
DEČAK: Sit sam! Čuješ?!
MAMA: Ne vredi da protestvuješ! Kako kažem – tako radi ! Jedi – da se ne ohladi!
DEČAK: /pojede jedan zalogaj / … Eto!
MAMA: Taaako! Sad kašiku, za našeg deda-Žiku…/dečak jede / Pa za baku…
Ne mogu…
MAMA:Ćuti, da se baka ne naljuti! Pa za strinu…/jede/ Pa, za ujnu…/jede/ …
VOLI DETE MOJU KUJNU!
DEČAK: /iznemoglo/… pa, za snaju…
MAMA: I tako smo već na kraju…. Bićeš i ti mamin bucko… Kaži – jesi doblo lucko?
DEČAK: /koluta očima… štuca…./
