Hvala vam mame – igrokaz

I niko na ovome svetu nije podmetnuo sigurnije rame pod teret naših svakodnevnih briga, nego što mogu naše voljene mame. Zato bismo hteli danas – svi mi, deca velika i mala, reći vam od srca HVALA!

1202

DEVOJČICA: Vama koje ste nam darovale život.

DEČAK: Koje ste nam svoju sreću dale,

DEVOJČICA: …koje ste nam ispričale mnogu priču,

DEČAK: …koje ste s nama i plakati znale…

SVI: Hteli bismo danas svi mi, deca velika i mala, uz kiticu prolećnog cveća, reći vam od srca – HVALA!

DEVOJČICA: Al’ prazne su, slabe i najlepše riječi, k’o žednoj zemlji kapljica kiše.

DEČAK: Za vašu ljubav, ali i ukore, mi smo vam dužni daleko više.

SVI: Šta da vam damo za mnoge srebrene niti u kosi, za besane noći, za suze skrite u prolećnoj rosi?

DEVOJČICA: Svu našu mladost i skrivene nade,

DEČAK: …svu našu radost duše nam mlade,

DEVOJČICA: …svu našu sreću iz sunčanih dana;

DEČAK: Sve smo to primili iz vašega dlana.

SVI: Vi ste nas učile kako se na molitvu ruke sklapaju, kako se sa šapatom cveća nova jutra stapaju. Zato nek’ zvezdano nebo nad stazama vašim otvori nedra, nek pozlati svetle vidike i obzorja prolećna vedra.

DEVOJČICA: I mnogo još toga mi ne bismo znali:

DEČAK: Da nema sreće bez kaplje gorčine,

DEVOJČICA: …radosti čiste bez skrivene tuge,

DEČAK: …ni očaja bez tračka vedrine.

SVI: I niko na ovome svetu nije podmetnuo sigurnije rame pod teret naših svakodnevnih briga, nego što mogu naše voljene mame. Zato bismo hteli danas – svi mi, deca velika i mala, uz kiticu proljetnog cveća, reći vam od srca HVALA!