Puž: (dolazi do miševe kućice pevajući, a onda uzdiše): Oh, oh, oh,…
Miš: (proviruje kroz prozor)
Ko to uzdiše svakog dana
kraj mog mišjeg stana?
Puž: Oprosti, nisam znao
da sam i danas ovde stao.
Nešto kao da me vuče
u blizinu tvoje kuće.
Miš: /izlazi iz kućice i prilazi pužu/
Tako znači!
A što te to najviše privlači?
Puž: Obuzima me sreća
gledajući tvoju kućicu između cveća.
Pogledaj moju, suviše je stara
i nema baš nikakvog čara.
Miš: To tebi ne bi trebalo da smeta.
Seti se da si ti jedini
koji s kućom može da šeta.
Puž: Istina, to je tako, ali kako da mi ne smeta
kad kraj moje kućice nema ni jednog cveta.
Miš: Da, to je stvarno šteta.
Dođi k meni, daću ti semenku suncokreta.
(Puž pevajuci ulazi u kućicu miša.)
