Sport i deca: Kada je dete još malo za treninge i kako roditelji treba da se postave prema tome?

Sport i rekreacija imaju ogromnu ulogu u pravilnom razvoju dece - ali u kom trenutku roditelji preteraju sa forsiranjem dece? Da li postoji loš sport za dete?

220
Izvor: pexels

Sport i rekreacija imaju ogromnu ulogu u pravilnom razvoju dece – ali u kom trenutku roditelji preteraju sa forsiranjem dece? Da li postoji loš sport za dete?

Iskusni novosadski stručnjaci za 021.rs pojašnjavaju šta je dobar sport, kada je pravo vreme da dete upiše sport i kako roditelji treba da se postave prema rekreaciji na koje idu mališani.

Plivanje, fudbal, gimnastika, hokej i tenis samo su neki od sportova koje deca vole i treniraju. Neki će voljno postati profesionalni sportisti, drugi treniraju zbog iskorišćenja energije i društva, a uvek postoji grupa dece koju na određeni sport forsiraju roditelji koji, nažalost, neretko kroz decu ispunjavaju sopstvene želje. U serijalu „Rastimo zdravo“ na 021 govorimo upravo o značaju sporta za dete i koja je uloga roditelja u svemu tome.

Apsolutno svaka redovna, dnevna fizička aktivnost koju dete praktikuje ubraja se u potrebnu i korisnu telesnu vežbu. To je i mišljenje Svetske zdravstvene organizacije, napominje za 021.rs specijalista sportske medicine u Domu zdravlja „Novi Sad“ dr Nemanja Mirnić, koji godinama radi direktno s decom. Kako kaže, dete već tokom prvih meseci života počinje da se bavi fizičkom aktivnošću jer uči da puzi, radi vežbe stimulacije s roditeljima, potom uči da hoda, trčkara…

„I naravno, tu je igra. Razni korektivni programi postoje u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama fizijatrijskog tipa kada se utvrdi neki stepen usporenog motoričkog razvoja, tako da se svi vidovi kretanja, vežbanja i igranja ubrajaju u fizičku aktivnost. Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine izdala smernice za fizičku aktivnost za decu i odrasle, gde je za decu propisano 60 minuta dnevno srednje do intenzivne aerobne fizičke aktivnost jer takva aktivnost donosi zdravstvene benefite. To bi značilo da časovi fizičkog u školi nisu dovoljni, ali mimo škole to ne mora da bude organizovani sport jer, kao što smo rekli, i drugi vidovi fizičke aktivnosti se računaju“, pojašnjava dr Mirnić.

Na pitanje koje bi fizičke aktivnosti za decu bile najbolje u najranijem uzrastu, naš sagovornik kaže da bi to bilo trčanje, biciklizam i plivanje budući da su to aerobne aktivnosti pri kojima se velike mišićne grupe ritmično pokreću određeni period – što je vrlo korisno za telo.

„Izdvojio bih i džudo, gimnastiku, rvanje i druge borilačke veštine, ne kao vid takmičenja već kao načine da deca razvijaju spretnost i uče šablone pokreta koji će biti korisni kasnije u životu, bez obzira na nastavak treninga. Što se tiče uticaja fizičke aktivnosti na dečiji organizam, tu postoje male razlike u odnosu na uticaj na organizam odraslih – pre svega se uticaj ostvaruje na telesni sastav, odnosno na redukciju masnog tkiva, a drugi uticaj se ostvaruje na koštani razvoj, pre svega na gustinu, jačinu i širinu kostiju, dok uticaj na dužinu kostiju nije toliko značajan, mali je ili nikakav. Kod preadolescenata ne dolazi do uvećanja mišićne mase kao kod odraslih jer kod dece u tom uzrastu još uvek ne dolazi do ozbiljne produkcije testosterona. Što se tiče maksimalne potrošnje kiseonika kao mere aerobne utreniranosti, takođe ne dolazi do značajnog povećanja jer je dečije srce male zapremine i predstavlja limitirajući faktor. Dakle, glavni značaj bavljenja fizičkom aktivnosti kod dece je redukcija masnog tkiva, što je jako značajno jer je gojaznost kod dece poprimila epidemijske razmere poslednjih decenija“, naglašava dr Nemanja Mirnić.

Kako kaže, podaci iz 2016. godine pokazuju da je 340 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina gojazno, a ako se uzme u obzir da je samo četiri odsto dece tog uzrasta 1975. godine bilo gojazno, to je vrlo značajno povećanje.

„Zato se SZO uključila i izradila pomenute smernice prošle godine“, dodaje dr Mirnić.

Zdravo bavljenje sportom podrazumeva jednu vrlo bitnu stvar, a to je da roditelj sluša i poštuje svoje dete, naglašava u razgovoru za 021.rs načelnica Klinike za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju u Dečijoj bolnici, dečiji fizijatar prof. dr Aleksandra Mikov. To, kaže dr Mikov, znači da se u razgovoru s detetom dođe do njegovih interesovanja i da se razmatra kako će se ta interesovanja ispuniti.

„Najidealnije je da dete izabere sport i počne da trenira, ali to nije uvek lako jer ne žive svi roditelji u velikim gradovima i nemaju pristup najboljoj logistici. Ako je dete zadovoljno, ono će ići zadovoljno na treninge, neće se dešavati da ima nekih tegoba i da namerno izbegava treninge i to je isto jako važno, a s druge strane roditelj je taj koji treba da isprati ukoliko je dete nezadovoljno. To je jako dobro i dete će prirodno nekada promeniti interesovanja, a verujte mi iz iskustva, deca jako dobro znaju gde su dobra i šta im prija. Tako da se termin zdravo bavljenje sportom primarno odnosi na zadovoljno i ispunjeno dete“, kaže naša sagovornica.

Sa dr Mikov se slaže i naš sagovornik iz novosadskog doma zdravlja dr Nemanja Mirnić i dodaje da je socijalni aspekt sporta – druženje i zabava, čak i bitniji od fizičkog aspekta.

„Dete, pre svega, treba da se igra s drugom decom i kroz igru i zabavu se uči poštovanju autoriteta u vidu trenera i sudija, poštovanju saigrača i protivnika, ponašanju u kolektivu. Stiče samostalnost i ima mnogo koristi s tog socijalnog aspekta sporta. Naravno, dečiji glas u izboru aktivnosti apsolutno mora da se poštuje, a iako mu namećemo izbor aktivnosti gubi se momenat zabave. Desi se i da se dete razočara – krene na neki sport pa se predomisli i to je normalno, i treba mu omogućiti da se oproba u raznim opcijama kod ne pronađe neki oblik fizičke aktivnosti u kojem uživa. Generalno treba zaštiti decu od negativnih faktora sporta kojih takođe ima, na neke stvari može da se utiče, na neke ne može i pre svega mislim na taj takmičarski momenat koji je izražen kod sve mlađe populacije. Ne možete da utičete na popularnost određenih sportova, na uticaj sredine, dete kreće u školu pa se i tu neki stavovi menjaju, ali ono na šta možemo da utičemo su uslovi u kojima se deca takmiče i treniraju, na samu organizaciju takmičenja i satnice, na kvalitet borilišta, terena, sala, na uzimanje u obzir vremenskih uslova…“, objašnjava dr Mirnić.

Izvor: Pixabay

On skreće pažnju na izuzetno bitnu inicijativu koja je poslednji put primenjena u Škotskoj, a to je zabrana igranja fudbala glavom kod dece mlađe od 12 godina. Studije su, naime, potvrdile posledice udara glavom na razvoj demencije, a ovakvu zabranu su još ranije uvele Sjedinjene Američke Države.

„Tu je i naša uloga, kao sportske medicine. Mi dajemo naš doprinos kroz preventivne preglede na kojima mogu da se utvrde razna stanja koja mogu da ugroze dete u sportu, ali i određeni nedostaci koji mogu da dovedu do povreda ili da negativno utiču na rezultat i uspeh u sportu, da iskoristimo onaj potencijal koji dete ima, ali uz poštovanje njegovih želja i afiniteta“, dodaje dr Nemanja Mirnić.

Kad je prerano za sport?

Roditelji poslednjih godina mogu da budu preterano vođeni trendom praktikovanja zdravih navika do granica apsolutnih preterivanja – od toga da decu upisuju na strane jezike kao bebe, pa do toga da ih upisuju na sport čim prohodaju. Prof. dr Aleksandra Mikov naglašava da bavljenje sportom nije kad dete „trenira“ sa tri ili četiri godine jer je jasno da dete nema tu vrstu koncentracije i mogućnost razumevanja uputa trenera.

„To nije pravi sport, već rekreativne aktivnosti koje deca obično u tom uzrastu treba da praktikuju na nivou školice, dva puta nedeljno. Pravi sport je nešto što dete počinje da trenira posle pete godine života, uz mogućnost da posle nekog vremena promeni taj sport, ukoliko želi. Ne razvija ni svaki sport iste mišiće i veštine, zato je korisno menjati aktivnosti. Moramo napraviti bitnu razliku između rekreativnog bavljenja sportom i poluprofesionalnog – velika je razlika ako dete ide dva puta nedeljno na rekreativni sport, što je sasvim u redu i ako ide, što se dešava, pet puta nedeljno, s utakmicama vikendom. Oni koji idu rekreativno stvarno mogu da treniraju šta god žele jer taj fudbal dva puta nedeljno stvarno ne može da izazove bilo kakve tegobe“, kaže dečiji fizijatar dr Aleksandra Mikov.

Kako apeluje, stručnjaci Dečije bolnice neretko imaju iskustva s decom koja dolaze na preglede i koja treniraju, a iz razgovora s njima i pregleda zaključuje se da su preforsirana. „Često deca ni ne žele da prijave tegobe, roditelji ne primete, ali je jako bitno reagovati da ne bismo imali hronične povrede i tegobe u budućnosti“, skreće pažnju naša sagovornica.

I dr Aleksandra Mikov, ali i naš sagovornik iz doma zdravlja dr Nemanja Mirnić, savetuju roditeljima da obavezno dovedu decu na pregled jer su preventivni pregledi izuzetno bitni, besplatni su i mogu da otkriju određene probleme koje nestručno oko neće uhvatiti.