NIKO NEĆE DA RADI U ŠKOLI! Za pet godina Srbiji će NEDOSTAJATI 7.000 nastavnika: Na hemiju ove godine upisana samo tri brucoša

Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više.

67
Foto: Đorđe Kojadinović

Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika, upozorili su na nedavnom skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.

Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana tri brucoša, biologije – 2, fizike – 7, matematike- 3, geografije – 20, srpskog jezika 60, istorije – 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.

Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Te godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog, a samo godinu dana kasnije broj zainteresovanih kandidata je prepolovljen. Već tada u školama u Srbiji nedostajalo je oko 500 nastavnika matematike i isto toliko fizike.

Danas je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika. Pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da u učionicu mogu samo nastavnici sa master diplomom. Međutim, Pravilnik je jedno, a realnost na terenu nešto sasvim drugo. Da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar, čak i apsolvente sa fakulteta.

Razlozi da se beži iz prosvete

Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim finansijskog momenta, status profesije je danas vrlo nizak, nije vrednovan na pravi način.

Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.

Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima- tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete. Nastavnička zanimanja, ali i finansiranje fakulteta bili su glavne teme sastanka dekana UB prof. Vladana Đokića sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović koji je održan protekle nedelje, piše „Euronews“.

Malo urađeno za prosvetu

Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić, jedan od autora platforme, kaže da su dokument sa predlogom rešavanja problema prosledili Ministarstvu prosvete, ali da je malo toga urađeno.

„Oni (Ministarstvo prosvete) su imali razgovore sa sindikatima. Skup u SANU je bio prvi sastanak gde su bili predstavnici Ministarstva prosvete i gde smo govorili o platformi. Oni su izrazili spremnost da nastavimo da radimo na tome. Kojim tempom će ići, to ne znamo“, kaže Roglić za Euronews Srbija.

Ideja dekana je da se uvedu regionalne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete. Svaki region bi uradio analizu koliko im nastavnika nedostaje u školama i projekciju kakva će biti situacija narednih pet godina. Na osnovu toga delili bi regionalne i lokalne stipendije za upis na nastavničke smerove koji su deficitarni.

„Veća je verovatnoća da će se neko vratiti u svoj kraj i držati nastavu ukoliko mu je obezbeđena stipendija i radno mesto nakon završenog fakulteta. Teško ćete nekog iz Beograda motivisati da ode u Crnu Travu ili Bosilegrad da predaje“, naveo je Roglić.

Dekani su ukazali i na probleme fakulteta koji imaju nastavničke smerove, jer se upisuje mali broj studenata, a akreditacija studijskih programa je pola miliona dinara i to fakultet mora da plati iz sopstvenih sredstava.

„Mi upisujemo mali broj studenata, a država je propisala da je norma grupe za prvu godinu na našem fakultetu 70 studenata. Mi kada upišemo dva ili tri studenta, država to ne prepoznaju kao posebnu grupu i kompletno njihovo školovanje praktično pada na teret ostalih studenata na fakultetu. Mi moramo da angažujemo nastavnike za njih, a ne dobijamo finansiranje za tu studijsku grupu“, pojasnio je on.

Niko neće u nastavnike

Roglić kaže da nije iznenađenje što niko neće u nastavnike, jer je plata nastavnika ispod prosečne plate u Srbiji. Stav dekana je da plate u prosveti treba da budu 30 do 50 odsto veće od prosečne plate u Srbiji, da bi se stimulisali mladi ljudi da upisuju nastavničke fakultete.

Osim finansija, važan je i status nastavnika. Nekada su uz lekara i sveštenika, učitelji i nastavnici bili uticajni ljudi u zajednici. Njihovo mišljenje bilo je važno za sve društvene teme. Danas se slika drastično promenila.

„Status nastavnika se mora promeniti. To se odnosi na odnos učenika prema nastavnicima, odnos roditelja prema nastavnici. Oni su danas bukvalno na otvorenoj liniji fronta prema deci i prema roditeljima, ali i društvu u celini. Mi se zalažemo da se njima vrati status kakav su nekada imali“, naveo je Roglić.

Neophodno je, dodaje, da se uradi ozbiljna revizija nastavnih planova, programa, standarda i da se vidi da li ima prostora za redukcije i na koji način poboljšati kvalitet obrazovanja.

To što postoji ozbiljan raskorak između Pravilnika o obrazovanju nastavnika i onog što se može videti na terenu (ko danas predaje u školama), Roglić kaže da se i o tome mora otvoriti širi društveni dijalog, uraditi ozbiljna analiza i dati preporuke.

„Da li može inženjer da predaje matematiku. Smatramo da ne može. Ja se ne bih usudio, kao univerzitetski profesor, da odem u osnovnu i srednju školu da predajem deci. Nastavnik mora da zna kako će se spustiti na njihov uzrast i kako njima objasniti neke stvari. Kod nas na smeru nastave hemije ima mnogo predmeta koji su je posvećeni toj temi, da nastavnik kada izađe pred učenike može kvalitetno da drži nastavu“, naveo je on.

U Finskoj mladi se utrkuju za nastavničke fakultete

Problem u prosveti nema samo Srbija. Prema pisanju gorenavedenog medija, Nemačka je nedavno izašla sa podatkom da joj nedostaje 30.000 nastavnika, Poljskoj 20.000 nastavnika, Mađarskoj 16.000. Takođe, francusko ministarstvo obrazovanja je navelo da je 4.000 od oko 27.300 radnih mesta za nastavnike ostalo upražnjeno tokom prošle školske godine.

Sa druge strane, u Finskoj se velika pažnja posvećuje obrazovnom sistemu, koji danas važi za jedan od najboljih na svetu, piše „Euronews“.

Samu Seitsalo, direktor finske Nacionalne agencije za obrazovanje nedavno je za Euronews Srbija rekao da je Fincima trebalo vremena da naprave funkcionalan obrazovni sistem.

„Počeli smo sedamdesetih godina da se tim bavimo. Tada smo odlučili da imamo opšte javno obrazovanje, obrazovanje za svu decu a ne samo za nadarene“, rekao je on za Euronews Srbija.

Dodao je da je jedan od ključnih elemenata u obrazovnom sistemu kvalitet nastavnika.

„Sve nastavno osoblje u Finskoj ima magistarske diplome, a ovim toga moraju da imaju stalna usavršavanja. Ostavljamo veliki prostor nastavnicima da biraju način kako će da predaju, a mi stvaramo okvir za nastavni plan i program. Zamisao je da oni podučavaju decu sagledavajući njihovu ličnost“, pojašnjava on, a piše „Euronews“.

(Euronews)