MODRENA SVADBA
Radnja se odvija u restoranu.
LICA: Mladoženja Relja- Petar, mlada Đurđa – Anđela, mladoženjina majka- Jana, mladoženjin otac- David, mladina majka- Nikolina, mladin otac- Vuk, konobar- Dušan
Svi sede za stolom,mladoženja poziva konobara da poruče piće.
Mlada i mladoženja se drže za ruke.
PETAR – Dušo,šta ti želiš popiti?
ANĐELA – Mogla bih jedan viski.
PETAR – Ja ću koka kolu.
NIKOLINA – Prijo, hoćemo li i mi po jedan viskić?
JANA – A, ne prijo, hvala, ja samo sokić, popila sam lek za pritisak.
VUK – Ja mogu jedno pivo.
DAVID – Ja se pridružujem mom priki, i ja ću jedno pivo.
DUŠAN – Da li treba da donesem i meni?
PETAR – Ne, hvala.
ANĐELA – Dragi rodititelji mi smo okupili da vam saopšimo da smo se dogovorili da naša svadba bude 6.matra sledeće godine u hotelu„Hajat “ u Beogradu.
DUŠAN – (donosi piće) Izvolite.
Svi u glas- Hvala! (nazdravljaju) Živeli!
PETAR – Pozvani gosti će biti naši prijatelji i najbliža rodbina.
ANĐELA – O meniju odlučićemo Relja i ja.
PETAR – Izbor benda će biti Đurđina i moja odluka.
ANĐELA – Dekoraciju i tortu smo već izabrali, radiće „Poljubac“ iz Beograda
PETAR – Ima još par detalja o kojima ćemo odlučiti ovih dana.
SVI RODITELjI – ( klimaju glavom) Slažemo se.
SVADBA NEKADA
Radnja se odvija u kući Živadinkinog oca.
Lica: mlada Živadinka, mladoženja Milentije, mladin otac, mladina majka, mladin deda, mladina baba, mladoženjin otac, mladoženjina majka, mladoženjin deda, mladoženjina baba.
(Radnja se dešava u mladinoj kući. Svi sede za stolom. Živadinka i Milentije stoje udaljeni jedno od drugog sa suprotnih stana stola i ćutke se gledaju ispod oka. Živadinkin otac sipa svima piće.)
Mladin otac: E, da čujemo zašta ste vi došli?
Mladoženjin otac: Pa ete… mi imamo momka, vi imate devojku…
Mladin otac: Pa ste došli da prosite našu Živadinku?!
Mladoženjin otac: E jeste , prijatelju! Za to smo došli. Da prosimo vašu Živadinku za našega Milentija!
Mladoženjina majka: Naš Milentije je mnogo lep i dobar, ljubi ga majka!
Mladoženjin deda: A što ima sliku kod kuće! To se nismo setili da ponesemo da vi pokažemo.
Mladoženjina baba: A i školovali smo ga! On je šupu završio!
Mladoženjin otac: Ćuti, mamo! Nije prijatelju, šupu. Završio je Školu učenika u privredi! Svi to zovu ŠUP.
Mladoženjina majka: On zna da pravi i muške i ženske frizure. Pa sve mladice u naše selu kod njega metnule trajnu!
Mladina majka: Ma prijatelji, sve je to lepo, ali ni naša Živadinka nije baš prosta. Kad vi ona umesi gurabije ima prste da pojedete!
Mladina baba: A što mene sašila keceljče!
Mladin deda: Ide u štalu. Timari krave i konje. Ume i da ore!
Mladoženjin otac: Vidi se, jaka devojka! A šta dajete uz nju?!
Mladin otac: A šta vi tražite?
Mladoženjina majka: Spavaću sobu od kuvanog drveta!
Mladoženjin deda: Televizor u boju!
Mladoženjin otac: Nov traktor al da bude crven na rados!
Mladoženjina baba: Dva klečana ćilima i jedno bure rakije!
Mladin otac: E pa kad je tako, onda ćemo mi da uzmemo Milentija kod nas u kuću i da to sve ostane u naše nove kuće na dva sprata!!!
(Nastaje opšta galama i vika za stolom.)
Milentije: Je l me oćeš, Živadinka?!
Živadinka: Oću te, Milentije, živote moj!!!
( Oni se hvataju za ruke i beže sa scene)
Autori teksta: učiteljice Dragana Stojković i Ljubica Nikolić
