Slikovnica plače naslonjena na paravan
PTICA: (doleti, obleće oko slikovnice, sleti kraj nje): Zašto plačeš, slikovnice?
SLIKOVNICA: Išarali su me, poderali i onda bacili. Nikome više ne mogu ispričati svoju priču.
PTICA: Ako ne možeš da pričaš, možda možeš da letiš.
SLIKOVNICA: Šta kažeš?
PTICA: Imaš široke stranice od čvrstog papira. Kad bi njima brzo mahala, možda bi poletela…
SLIKOVNICA: Misliš da bih mogla? To bi bilo divno! Postala bih ptica!
PTICA: Hajde, pokušaj! Raširi stranice… Taaako. A sada maši. Brzo! Brže! Još brže!…
Slikovnica radi sve što joj ptica govori. Poleće.
PTICA: Odlično! Ti letiš!
SLIKOVNICA: Pa to je divno! Ja letim!
Letiiim.
Slikovnica i ptica kruže iznad paravana. Čuje se tiha pesma bez reči. Odjednom se u pozadini pojavljuje oblak. Primiče se.
OBLAK: Gle čuda! Knjiga leti!
SLIKOVNICA: Ja nisam knjiga, ja sam slikovnica. Zapravo, sada sam ptica.
PTICA (oblaku): Lepo leti, zar ne?
OBLAK: Lepo, lepo. Samo… Šta će biti s njenim papirom kad uskoro dođe kiša? Zar ne vidite da se sprema velika oluja?
SLIKOVNICA: Oh, to je strašno. Ali, makar se i raspala, leteću do zadnjeg daha
OBLAK: Nama bilo žao da te uništimo, moraš se skloniti!
Vrati se svojoj kući
SLIKOVNICA: Nikada! Tamo su me izgužvali, išarali i poderali.
OBLAK: Ali kiša i vetar sasvim će te uništiti.
PTICA: Setila sam se ima tu u blizini jedna mila devojčica. Odleti k njoj.
Sigurna sam da će te ona znati čuvati.
OBLAK: Odleti toj devojčici i požuri, sad ce kiša!
PTICA: Leti prema onom osvetljenom prozoru. Tamo živi devojčica.
Sretnooo!
SLIKOVNICA: Doviđenja i hvalaa!
Slikovnica radi sve što joj ptica govori i leti pravo do devojčicinog prozora.
DEVOJČICA: Šta je to meni doletelo na prozor? Da vidim, da vidim!?
Ali kako je samo išarana i pokidana, jaadnica!
Idem po gumicu i lepljivu traku. Kad zalepim poderotine i izbrišem šare.
Biće to sasvim dobra slikovnica.
Slikovnica je odahnula i konačno zadovoljna jer zna da će devojčica da je voli i čuva najbolje što zna.
