Radnja se događa u učionici
LICA: učitelj i učenici
UČITELJ:
U vreme zime, carstva snegova
Srbijom korača stopa njegova.
Uzalud s neba pahulje škrope
i nepredvidive mu vidimo stope!
SVI:
Sveti Sava!
UČENIK 1:
Savin život kao roman
čitaju ga i sad deca
Čovek Božji, vredan, skroman…
Brat vukova s krunom sveca.
SVI:
Sveti Sava!
UČENIK 2:
Kroz maglu zimske dekoracije
korača otac srpske nacije.
a mi za njim dični gizdamo,
nećemo svoga vođu da izdamo.
UČENIK 3:
I drvo puca od silnog mraza ,
O, šta bismo mi bez putokaza?
Idemo skupa, preci i deca,
pratimo Rastka, uču i sveca.
UČENIK 4
Uzalud vetri oštrnli britve
Sve ih ućutkaše naše molitve
Krst mu svetluca i plašt monaški
dok mu kličemo s ljubavlju, naški.
SVI:
Sveti Sava !
UČENIK 5:
Iz očiju zraci lete.
poruke nam šalju razne
da nam pare nisu svete,
već vrednosti neprolazne!
UČENIK 1:
Da činimo dela dobra
i kroz vreme da trajemo!
Da je ovaj život borba!
Da praštamo! Da dajemo!
UČENIK 2:
Svome cilju da težimo
Da imamo snagu lavlju!
Da budućnost beležimo
slogom, mirom i ljubavlju!
UČENIK 3:
Zažmurimo tiho samo
i vidimo: crkvu, zvonik….
Mi put znamo, jer imamo
svetosavski svetionik!
SVI:
Sveti Sava!
UČENIK 4:
Vekova nas mnogo deli
i beskrajno nebo plavo
al’ mi smo te zavoleli.
učitelju Sveti Savo!
UČITELJ:
S neba, iz grudi himna se prolama,
prema crkvama, prema školama.
kroz brda, ravi, uz tri Morave
ide kolona Svetoga Save!
SVI:
Svome cilju da težimo!
Da imamo snagu lavlju!
Da budućnost beležimo
slogom, mirom i ljubavlju!
(Sledi Svetosavska himna)
Škropiti – padati u sitnim kapima
