Dina: Šta ste se toliko raspričali?
Alen: A,kud se tebi sad najednom toliko žuri?
Belma: Zna se da je Dina kao zvrk. Ona uvek negde žuri.
Dina: Nije tačno.Vi ste previše spori. Zato mislite…
Belma: Znaš da te čitav razred zove Zvrk?!
Alen: Biće da ti Dina samo štrebaš i bubaš? Zato i nemaš vremena.
Dina: Ja o svemu vodim računa. Ti i Belma sve ostavljate pet do dvanaest.
Mnogo ste nemarni.
Belma: Ja znam da se Alen teško budi i da…
Alen: Ništa ti ne znaš. Ti si nemarna. Uvijek te ja i Dina moramo čekati.
Dina: Alene, pusti sad to. Svi mi imamo i vrline i mane. Nego požurite. Moram da kupim cveće.
Belma: Cveće?! Kome je rođendan?
Alen: Ja volim rođendane i torte.
Dina: Dva, četiri, šest, osam, deset…Nemam dovoljno novca. Nema veze, umesto buketa kupiću lep cvet za mamu.
Alen: Znači, mami je rođendan?
Dina: Nije, nego je Osmi mart.
Belma: A ja sam potpuno zaboravila.
Alen: A ja sam džeparac potrošio na stripove, ali…
Belma: Ne izmotavaj se, znam da si i ti zaboravio.
Dina: Alen je veliki zaboravko. Meni već dva puta nije došao na rođendan, a oba sam ga puta lepo pozvala. On je čvrsto obećao, ali…
Alen: Dva puta, kažeš? Možda? Sigurno sam s tatom išao na pecanje.
Belma: A šta ćeš za Osmi mart?
Alen: Snaći ću se nekako. Ja se uvek snađem. Aha! Nacrtaću jedan lep tulipan, napraviću krasnu čestitku.
Dina: Ideja nije loša, a ti Belma?
Belma: Ja ću mami od kolažnog papira napraviti crvenu ružu. To sam naučila u obdaništu.
Dina: Možda ste vi u pravu. Možda naše mame više vole poklone koje napravimo sami, nego kupovne?
Alen: Dina je u pravu. U napravljenom poklonu je više ljubavi. Dok ga praviš, samo misliš na mamu, na…
Belma: Na njen osmijeh, na mamin zagrljaj, na…
Dina: Na mamin poljubac. Zar to nije divno?!
Alen: Sve je to lijepo, ali…
Belma: Ali, nemamo dovoljno vremena, valja sve to napraviti.
Dina: Nema se vremena, požurite. Zatvoriće se cvećara. Danas je Osmi mart.
Belma: Pa šta ćemo?
Alen: Još uvek ne znam, ali znam da ćemo se nekako snaći.
Eno je. Ostala iza nas, a stalno nas požuruje.
Belma: Dina, Dina,požuri. Šta to tražiš?
Dina: Ništa. Evo, našla sam jednu novčanicu. Papirnu novčanicu.
Alen: Hopa, idemo odmah na kolače!
Belma: Ja bih radije na ringišpil!
Dina: Prvo ćemo našim mamama kupiti po jedan cvet pa…
Alen: Pa ono što ostane spiskaćemo na kolače?
Dina: Ako nam dovoljno ostane novca kupićemo kasice da nas Osmi mart više nikad ne iznenadi.
Alen: Odlično! Odlično! Ja ću za svoju mamu kupiti karanfil, crveni ili šućmurasti. Ne znam odlučiću u cvećari.
Belma: Za moju mamu, ja ću izabrati žuti tulipan. Ona mnogo voli žutu boju, a ja tulipane.
Dina: Ja ću, ja ću… aha… moja mama najviše voli crvenu ružu. Požurite, požurite, dok se cvećara nije zatvorila.
