Cvet za mamu – dramski tekst

U napravljenom poklonu je više ljubavi. Dok ga praviš, samo misliš na mamu, na njen osmijeh, na mamin zagrljaj, na mamin poljubac. Zar to nije divno?!

1477

Dina: Šta ste se toliko raspričali?

Alen: A,kud se tebi sad najednom toliko žuri?

Belma: Zna se da je Dina kao zvrk. Ona uvek negde žuri.

Dina: Nije tačno.Vi ste previše spori. Zato mislite…

Belma: Znaš da te čitav razred zove Zvrk?!

Alen: Biće da ti Dina samo štrebaš i bubaš? Zato i nemaš vremena.

Dina: Ja o svemu vodim računa. Ti i Belma sve ostavljate pet do dvanaest.
Mnogo ste nemarni.

Belma: Ja znam da se Alen teško budi i da…

Alen: Ništa ti ne znaš. Ti si nemarna. Uvijek te ja i Dina moramo čekati.

Dina: Alene, pusti sad to. Svi mi imamo i vrline i mane. Nego požurite. Moram da kupim cveće.

Belma: Cveće?! Kome je rođendan?

Alen: Ja volim rođendane i torte.

Dina: Dva, četiri, šest, osam, deset…Nemam dovoljno novca. Nema veze, umesto buketa kupiću lep cvet za mamu.

Alen: Znači, mami je rođendan?

Dina: Nije, nego je Osmi mart.

Belma: A ja sam potpuno zaboravila.

Alen: A ja sam džeparac potrošio na stripove, ali…

Belma: Ne izmotavaj se, znam da si i ti zaboravio.

Dina: Alen je veliki zaboravko. Meni već dva puta nije došao na rođendan, a oba sam ga puta lepo pozvala. On je čvrsto obećao, ali…

Alen: Dva puta, kažeš? Možda? Sigurno sam s tatom išao na pecanje.

Belma: A šta ćeš za Osmi mart?

Alen: Snaći ću se nekako. Ja se uvek snađem. Aha! Nacrtaću jedan lep tulipan, napraviću krasnu čestitku.

Dina: Ideja nije loša, a ti Belma?

Belma: Ja ću mami od kolažnog papira napraviti crvenu ružu. To sam naučila u obdaništu.

Dina: Možda ste vi u pravu. Možda naše mame više vole poklone koje napravimo sami, nego kupovne?

Alen: Dina je u pravu. U napravljenom poklonu je više ljubavi. Dok ga praviš, samo misliš na mamu, na…

Belma: Na njen osmijeh, na mamin zagrljaj, na…

Dina: Na mamin poljubac. Zar to nije divno?!

Alen: Sve je to lijepo, ali…

Belma: Ali, nemamo dovoljno vremena, valja sve to napraviti.

Dina: Nema se vremena, požurite. Zatvoriće se cvećara. Danas je Osmi mart.

Belma: Pa šta ćemo?

Alen: Još uvek ne znam, ali znam da ćemo se nekako snaći.

Eno je. Ostala iza nas, a stalno nas požuruje.

Belma: Dina, Dina,požuri. Šta to tražiš?

Dina: Ništa. Evo, našla sam jednu novčanicu. Papirnu novčanicu.

Alen: Hopa, idemo odmah na kolače!

Belma: Ja bih radije na ringišpil!

Dina: Prvo ćemo našim mamama kupiti po jedan cvet pa…

Alen: Pa ono što ostane spiskaćemo na kolače?

Dina: Ako nam dovoljno ostane novca kupićemo kasice da nas Osmi mart više nikad ne iznenadi.

Alen: Odlično! Odlično! Ja ću za svoju mamu kupiti karanfil, crveni ili šućmurasti. Ne znam odlučiću u cvećari.

Belma: Za moju mamu, ja ću izabrati žuti tulipan. Ona mnogo voli žutu boju, a ja tulipane.

Dina: Ja ću, ja ću… aha… moja mama najviše voli crvenu ružu. Požurite, požurite, dok se cvećara nije zatvorila.