(LICA: Maja i Čvrga)
ČVRGA: Ćao, Majo! Kao da si u frci!?
MAJA: Jesam! Žurim!
ČVRGA: Hej, stani! Čekaj! Mogu li da ti pomognem?
MAJA: Ne možeš! Žurim, žurim…
ČVRGA: A da pričamo o dečjim pravima?
MAJA: Kasnije, sada žurim, žurim…
ČVRGA: Ma, šta je to s tobom?
MAJA: A šta bi vilo?
ČVRGA: Pa nećeš da pričaš čak ni o dečjim pravima!
MAJA: Zbog toga i žurim, žurim…
ČVRGA: Ne razumem!
MAJA: Čvrga, glupi Čvrga! Pazi ovako… Ja hoću da koristim sva svoja prava, ali zato imam i neke obaveze.
ČVRGA: Pa ko je blesav da juri za obavezama!?
MAJA: Ja sam ta! Žurim da operem sudove, pa da učim prirodu… Pa da idem u nabavku, pa da dovršim domaći… Zato žurim, žurim… (odlazi)
ČVRGA: To je Maja, moja drugarica! Uvek izmisli neku frku!
MAJA: (piše dnevnik) Danas sam srela Čvrgu. Simpatičan je dečkić, ali ne može da shvati u kakvom su odnosu prava i obaveze. A po njemu je sasvim normalno da imaš sva prava, a ni jednu obavezu. Svašta!
(Iz časopisa IZVOR KNjIGA, izdavač: Savez učitelja Beograd, 1997. god)
