Maja vrednica – dečje pravo na izvršavanje obaveza

Ja hoću da koristim sva svoja prava, ali zato imam i neke obaveze... Žurim da operem sudove, pa da učim prirodu… Pa da idem u nabavku, pa da dovršim domaći… Zato žurim, žurim…

315
Moja igračka

(LICA: Maja i Čvrga)

ČVRGA: Ćao, Majo! Kao da si u frci!?

MAJA: Jesam! Žurim!

ČVRGA: Hej, stani! Čekaj! Mogu li da ti pomognem?

MAJA: Ne možeš! Žurim, žurim…

ČVRGA: A da pričamo o dečjim pravima?

MAJA: Kasnije, sada žurim, žurim…

ČVRGA: Ma, šta je to s tobom?

MAJA: A šta bi vilo?

ČVRGA: Pa nećeš da pričaš čak ni o dečjim pravima!

MAJA: Zbog toga i žurim, žurim…

ČVRGA: Ne razumem!

MAJA: Čvrga, glupi Čvrga! Pazi ovako… Ja hoću da koristim sva svoja prava, ali zato imam i neke obaveze.

ČVRGA: Pa ko je blesav da juri za obavezama!?

MAJA: Ja sam ta! Žurim da operem sudove, pa da učim prirodu… Pa da idem u nabavku, pa da dovršim domaći… Zato žurim, žurim… (odlazi)

ČVRGA: To je Maja, moja drugarica! Uvek izmisli neku frku!

MAJA: (piše dnevnik) Danas sam srela Čvrgu. Simpatičan je dečkić, ali ne može da shvati u kakvom su odnosu prava i obaveze. A po njemu je sasvim normalno da imaš sva prava, a ni jednu obavezu. Svašta!

(Iz časopisa IZVOR KNjIGA, izdavač: Savez učitelja Beograd, 1997. god)