Ja ne znam šta se dešava sa ljudima. Svi teže nekom glamuru prestižu da se pokažu prema drugima i dosta novca bespotrebno ulažu u decu.
Markirana garderoba, razni kursevi, skupe igračke, telefoni, privatne škole…
Kao da žele pokazati kako se oni bave svojim decom na najbolji način .
Rođendani su se pretvorili u dan za gledanje a ne uživanje. Oslikavaju se deca ko zna kakvim bojama pretvaraju u duhove krokodile, drakule.
Prave se pinjete koje se posle (krvnički) udaraju bejzbol palicama sve dok se ne rasture a posle nastane „grabež“.
Torte sa previše ukrasa i fondama koje deca ne jedu. Američke krofnice, kolači na štapićima i još neki previše ukrašeni. Sve to na jednom mestu tkzv. slatkom stolu a okolo baloni ne za igru već za slikanje.
Po mogućnosti sve to u nekoj skupljih igraonicu ili restoranu. Naravno tu je profesionalni fotograf da se to ovekoveči.
Gde nestadoše one domaće torte, domaći ambijent ukrašen sa par balona, razne igre koje su deca sama predlagala, lepo upakovane sitnice za poklon, iskrena druženja kada su deca pozivala drugove a ne roditelji?
Sećam se da sam deci jednom dala temu da nacrtaju zašto vole majku. Jedan dečak Ognjen, sada već i on otac nacrtao je majku i sat koji je pokazivao 11 i 30 a gore je pisalo noć. Objašnjenje je bilo da je nama do ponoći pravila tortu za njegov rođendan. Već tada je iskazao ogromno poštovanje prema porodici i to su prave vrednosti.
A danas izgleda da se roditelji trude da što više pokažu glamur a sve manje pažnje posvećuju deci. Dokaz tome su i puni vrtići tokom letnjeg raspusta – „oni u šoping, na bazen a dete u vrtić jer se „nema vremena“ za bavljenje sa decom. Zaboravljaju dragocenost tog vremena.
Autor: Čedislavka Popović
