Predškolsko dete ima potrebu i pravo da bude ono što jeste, ima pravo da raste i razvija se, a sve to mu pruža igra. Dete je aktivno, interaktivno i kreativno biće, vrednost samo po sebi, čija se priroda najviše ispoljava u igri. Lutka kao pomoćno sredstvo za upoznavanje sredine ima višestruko dejstvo i korist u igri, a efekti upotrebe istog sredstva dovode do opšteg razvoja deteta i deluju pedagoški i psihološki na dete u predškolskoj ustanovi.
Dobro odabrana i na odgovarajući način ponuđena igračka – lutka možepodstaći decu na sve vrste aktivnosti koje su neophodne za harmoničan razvoj dece.
Važan je sam čin igranja, a ne njen produkt
Lutka je neprikosnovena junakinja među igrčkama, nezaobilazni partner uomiljenim dečijim igrama uloga. Na odnosu dece prema lutki, vaspitači i roditelji grade poželjne osobine na koje ih upućuju, neguju dobro srce. U igrama sa lutkama u predškolskoj ustanovi deca isprobavaju uloge odraslih, razvijaju socijalne osobine, pripremaju se za život sa okolinom. Preko igre i krozigru sa lutkama dete saznaje svet, upoznaje ololinu, uključuje se u rad.
Kada je neko dete previše ćutljivo, zatvoreno u sebe i ne pokazuje svoje emocije, treba da mu poklonimo lutku jer će ono samo pokušati da je napravi, tada smo na dobrom putu.
Veoma je bitno da su lutke i igračke za decu funkcionalne, neškodljive, uzrasno pogodne, da zaposle detetove stvaralačke sposobnosti, razviju maštu, da budu estetski pogodne,
skladnog oblika, postojane, prikladne za dete, zabavne i edukativne, da omoguće odraslom da se igra sa detetom.
Lutke u didaktičkim igrama ne moraju da budu skupe
To mogu da budu šerpe, lonci – ono što u datom trenutku privlači dete. Dete ne treba pretrpati sa lutkama i igračkama, jer će se navići na površnu igru. S obzirom na uzrast deteta lutkese mogu koristiti kaogotove ili napravljene (od strane deteta ili u saradnji sa vaspitačom).
Detetu ispod tri godine ne treba dati elektronskog robota kao lutku jer to nije primereno njegovom uzrastu pa može da se uplaši i prestane da se igra.
Decu treba učiti da ne budu sebični, da u grupi u predškolskoj ustanovi nisu sami; da čuvaju svoje lutke i igračke. Lutka uči dete prema postavljenim pravilima, ima vaspitni pedagoški momenat.
Najveću pedagošku vrednost imajusredstva napravljenau saradnji dece ivaspitača
Lutke koje deca prave od prirodnih materijala (hartije, gline) najbolje doprinose razvoju deteta i njegovom napretku. Igrokazi sa ginjol lutkama isto tako izvode se zajedničkim naporima dece i vaspitača. Dečiji radovi lutaka i igračaka nisu ni najlepši, ni najbolji, ali ipak posebni i originalni, jer nose poruku i posebno značenje.
Vaspitač zajednički sa decom učestvuje u pravljenju lutke, ali ne direktno, već samo podstiče i na raspolaganju je deci; nije isključiv u svojim zahtevima.
SCENSKE IGRE
U procesu vaspitno – obrazovnog rada u vrtiću važno mesto zauzimaju scenskeigre ikratki jednostavniigrokazi lutaka –pozorišta i pozorišta senki, a naročito u oblasti razvoja govora. Scenske predstave u vrtiću čine proces edukcije zanimljivijim, neposrednijim i spontanijim i na najbolji način uvode dete u pozorišnu umetnost.
Pred lutkarskom predstavom dete, izvučeno iz monotonije, svakodnevnog života, biva oduševljeno i razdragano; u identifikaciji sa njenim junacima, ono bogati svoj emocionalni svet, proširuje saznanje o svetu i njemu samom.
Vaspitač mora pripremiti pogodan tekst
Za potrebe lutka predstave, vaspitač može sam sačiniti odgovarajući tekst, može izvršiti dramatizaciju poznog ili poetskog teksta, ili koristiti gotove dramske tekstove. Uslovi koji se postavljaju pred svaku vrstu teksta su: estetička i didaktička vrednost, jednostavnost, prilagođenost uzrastu, mogućnost da se predstava na lutkarski način ostvari.
Dete želi da budeaktivansaučesnik u izvođenjulutka – predstave
Složenija faza u korišćenju scenske umetnosti u vrtiću čini učešće same dece u radu sa
pozorišnim lutkama. Dete želi da bude aktivan saučesnik u izvođenju lutka – predstave, ne zadovoljava se samo pasivnom ulogom recepijenta. Scenske igre za dečije izvođenje moraju biti još jednostavnije i temeljiti se na tekstovima koju su obrađivani, koji su deca prihvatila i za koje su se posebno emotivno vezala.
Za lutka – predstave najpodesnije su lutke za stono pozorište. Ove pozorište ne tražeobaveznu pozornicu sa zastorom,a deca mogu učestvovati i u pravljenju lutaka, a ne samo u njihovom oživljavanju.
Prednosti ovog pozorišta ogledaju se, kad je o vrtićima reč, u tome što nema problema kod podele uloga, ako imamo u vidu da deca ne vole negativne uloge.
Primena lutaka i pozorišta senki
Scensku lutku možemo iskoristiti za sve elemente i osobine govora. Vaspitač pravilnogovori a dete voli da imituje. Korišćenje scenske lutke povećava moć dečije jezičke performance i proširuje jezičku kompetenciju.
Improvizovane i pravedramatizacijesu logična posledica posmatranjailidirektnog učešćau igramasa scenskomlutkom isenkom.
Deca mogu biti angažovana kao gledaoci i izvođači,samoihtreba pripremiti.Prve pripreme i prvi susreti dece sa scenskom lutkom i senkom važni su za budući detetov odnos prema ovim, za njega igrovnim, a za nas vaspitno – obrazovnim medijima.
Odlike korišćenja scenskih lutaka i senki
Igračke se koristi kao radno – igrovna didaktička sredstva u svim oblastima rada. Vaspitač treba da zamisli situaciju za zajedničko postavljanje problema, organizovanje situacije za njegovo rešavanje i izvođenje igre – rad na rešavanju problema.
A problema ima mnogo:
- Sve govorne greške i poremećaji
- Higijensko – kulturne navike
- Moralno – etički problemi
- Pamćenje priča, pesama…
- Skaradne reči i fraze u govoru dece…
U organizaciji i izvođenju igre koristimo princip doživljaja – doživljajnoaktiviranjedece, princip interesa(korišćenje postojećih i razvijanje novih interesa).Na ovim principima zasniva se uspešan rad sa decom. Služimo se i drugim principima i onim što je pozitivno u pedocentrizmu gde je dete centar.
Tekst priredila: Mala škola
