LIKOVI:
Narator, Sveti Sava, bogati seljak, mudri starac 1, mudri starac 2, mudri starac 3, mudri starac 4.
NARATOR:
Bio neki bogat seljak bez sreće, pa pošao u svet da je potraži. Tako je išao i sretao starce i pitao ih je gde da nađe sreću. Oni su ga mudro savetovali, ali on nije bio zadovoljan pa je išao od jednog do drugog tražeći svoju sreću.
BOGATI SELjAK:
Znaš li starino, da mi kažeš, gde je moja sreća?
MUDRI STARAC 1:
Tvoja sreća je u radu.
BOGATI SELjAK:
Znaš li starče, da mi kažeš, gde je moja sreća?
MUDRI STARAC 2:
Tvoja sreća je u redu.
BOGATI SELjAK:
Znaš li stari čoveče da mi kažeš gde je moja sreća?
MUDRI STARAC 3:
Tvoja sreća je u poštenju.
BOGAT SELjAK:
Mudri starče ti ćeš mi sigurno znati reći gde je moja sreća?
MUDRI STARAC 4:
Sreća svakog pa i tvoja je u dobrom zdravlju.
BOGATI SELjAK:
Časni oče, ja sam čovek bez sreće, pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš: gde je mogu naći.
SVETI SAVA:
Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si bez sreće. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starih ljudi, koji su mnogo koješta preturili preko glave, a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
NARATOR:
Pošto je shvatio da putujući po svetu ne može nađe sreću, on se vrati kući pa posluša savete svetoga Save i onih staraca, koji mu odgovarahu gde je njegova sreća. Kada je došao kući on je u njoj uveo, rad, red, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep, zadovoljan život, umerenost i čistotu. Posle ovoga mu je sve krenulo na bolje.
BOGATI SELjAK:
E, ljudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi verovao, da je sreća u meni, u mojoj pameti i u mojim rukama. A ja pošao po svetu, kao mahnit da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem. Hvala Svetom Savi, što me pouči i vrati. Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, nikad je i nigde ne bih našao izvan sebe.
(Po motivima narodne legende dramatizovala Aleksić Zorica)