(LICA: Maja, Čvrga, Čeda)
Maja i Čeda sede, a Čvrga nailazi.
MAJA: Eno Čvrge! Opet je nešto tajanstven! Šta li je sada smislio?
ČEDA: Ćao, Čvrgo! Šta te muči?
ČVRGA: Ne pitaj! Rasturili mi moje dečje pravo na udruživanje i okupljanje. To me izluđuje!
MAJA: Ne brini, Čvrgo! Zaštitićemo tvoja prava. Šta se dogodilo?
ČVRGA: Pa, prvo sam hteo da se družim sa lopovima…
MAJA: LOPOVIMA!!!!
ČVRGA: Pa sam hteo da se družim sa špijunima… Pa sam hteo da postanem član ulične bande…
MAJA: Čvrgo, da li si ti normalan?
ČVRGA: Što se čudiš? Ja imam pravo da se družim! A ja hoću da se družim sa ološem!
MAJA: E, takvo dečje pravo nemaš!
ČEDA: Čudna frka!
ČVRGA: Ma nemoj! Ti ćeš da mi ga ukineš?
MAJA: Takvo pravo nikada nisi ni imao! Takve, sa kojima ti hoćeš da se družiš, zakon proganja! I tebe će da proganja jer ćeš ugrožavati prava i slobodu drugih ljudi. Razumeš? Ni ja neću da se družim sa tobom kada si takav! (odlazi ljutito)
ČEDA: Čvrgo, nisi valjda hteo sve to da uradiš?
ČVRGA: Ma naravno da nisam! Hteo sam da malo nasekiram Maju, a ona se baš žestoko naljutila!
ČEDA: A šta ako se Maja vrati sa milicijom?
ČVRGA: Neće valjda?! (beži)
(Iz časopisa IZVOR KNjIGA, izdavač: Savez učitelja Beograd, 1997. god)
