Bezbednost trenutnog programa „Godine uzleta“ u vrtićima? Zakon vaspitačima vezao ruke: Ne smemo ništa da uradimo dok ne dođe Hitna pomoć

Svi nažalost znamo za slučaj gde je dete progutalo žir, i posledice celog tog nemilog događaja. Prema poslednjim zvaničnim informacijama o slučaju, tužilaštvo u tom gradu pokrenuće postupak protiv dežurne vaspitačice zbog krivičnog dela "napuštanje nemoćnog lica."

2163

Predsednica Odbora predškolskih ustanova Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Suzana Lazarević komentarisala je da deca tog uzrasta još uvek ne razlikuju šta sme, šta ne sme, da četvorogodišnjaci nisu predvidivi, da je velika tuga stručnih radnika za preminulim detetom i njegovom porodicom, ali i za koleginicom, koja će nezavisno od eventualne krivice morati da provede vek imajući ovaj događaj na umu. Ona je istakla rekla da su brojne okolnosti doprinele tome da se tragedija dogodi.

Ona je upozorila da su grupe dece u vrtiću prevelike i da je inspekcija nemoćna da ih smanji na predviđene okvire.

Dalje je rekla da je dete uzelo žir sa jelke i da isti tu nije bio slučajno.

– Kao što škola ima određene oblasti koje obrađuje sa decom, tako imamo i mi u vrtiću. Ovo je prvo bio pilot program. On je UNICEF-ov i mislim da nije prilagođen našem podneblju. Koleginice koje treba da sprovode taj program, a tu spadaju i medicinske sestre koje rade u vrtiću, niko nije pitao da li može i da li treba nešto menjati u starom programu – kazala je Lazarević dodajući da su teoretičari dali svoj sud, ali da praktičari nisu dobili priliku da se izjasne.

Program se zove „Godine uzleta„, Nove osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i započet je krajem prošle decenije ovog veka. Opisujući ono što su novine u radu, ističe da je problem u mogućnosti realizacije predviđenog.

NOVI PROGRAM RADA

Nije problem sa programom, nego sa brojem dece uključene u taj program. Kukuruz, pirinač, juta… Rizično za decu tog uzrasta. Struka kaže da sve to može, ali ne sa tolikim broje dece i ne sa takvom kocepcijom predškolskih ustanova i radnih soba. Prostor je u redu, ali ako jedan vaspitač može da radi sa petoro dece to što nove osnove zahtevaju, onda je to ok. Ali je prosto nemoguće ispratiti rad u grupi sa 25 i više – kaže ona i dodaje:

Tu su dezodoransi i mali i veliki, bočice parfema koje su obično staklene, tu su mali pipci, koji lako mogu da završe u nosu, uvetu ili da se progutaju… Od materijala ima metala, stakla, drveta… Mi smo i ranije radili sa kukuruzom, pirinčem i pasuljem, ali je to bilo dozirano. Odrediš kad radiš sa tim, staviš svu decu oko sebe i držiš ih podjednako na oku. Ovo je sad nemoguće. taj materijal je u sobi, ne mogu da vidim iako ga gledam – kaže ona.

Objašnjava da su deca bila u susretu sa grubim materijalima.

– Tu su šrafovi, holšrafovi, ekseri, čekići, tesle, klešta, sve treba da imam u sobi i da bude dostupno detetu od kad dođe u vrtić dok ne krene kući. Kako ispratiti i kukuruz i šraf i sekiru i klešta“, objašnjava ističući primer Slovenije u kojoj se na petoro dece nađe jedan vaspitač i gde joj se čini mogućim ovakav program sprovesti bez rizika – kaže.

Dodaje da su vaspitači na obukama bili u prilici da se požale, ali da razumevanje nadležnih nisu dobili.

– Odgovor je otprilike da smo mi profesionalci i da treba da predvidimo svaku dečiju reakciju. Ovo trenutno ništa nije bezbedno – prenosi uz napomenu da sa 26-godišnjim iskustvom u struci zna da oceni „šta može, šta ne može, a šta može, ali na teži način“.

LJUDI OŠTRI U KOMENTARIMA

Ljudi i roditleji dece dece predškolskog uzrasta ili čak vaspitači oštri su u komentarima u vezi sa ovim događajem.

– Uvođenje rada po novim osnovama svu decu dovodi u veliku opasnost. I što je najtužnije, malo ih čemu pametnom može naučiti. Podnaslov njihovih osnova je da deca sama biraju kada, šta i gde žele da rade i istražuju. Što je apsurno jer su u tom uzrastu nezreli i nesvesni opasnosti od eksperimentisanja u istraživanju novih nepoznatih sadržaja. Od vaspitača se očekuje da budu posmatrači i da prate dečije želje i interesovanja, ali da se ne mešaju. Po mom mišljenju, počinje niz uništenih generacija – glasi jedan.

„Bravo, sve rečeno! ‘Godine uzleta’ su ustvari godine urušavanja dece“, dodaje drugi. „Podrška vaspitačici, to je moglo detetu i kod kuće da se dogodi. Teško je svima i velika tragedija, roditeljima je najteže“, glasi joše jedan kojim se daje podrška vaspitačici.

Nek se dobro zamisle radne grupe i stručnjaci koje su poslednjih godina izvršile neverovatan pritisak na vrtiće, vaspitače i roditelje… Samo drveno, smeće na šta god se naiđe, kukuruz, pirinač, pasulj, juta… sačuvaj bože. Ne sme se ni slučajno doneti plastična normalna igračka. Vaspitači ćute u strahu, glavni vaspitači ne smeju da pisnu, roditelji nemaju apsolutno nikakav uticaj, ne pitaju se… Nije samo jelka problem. Vrtići su postali krcati stvarima koje su opasne, a sve pod velom ‘ekološke i zdrave svesti’… E, sada ti predlagači unošenja žireva, šišarki, pasulja, pirinča itd. neka stanu pred roditelje… A mi i dalje ćutimo“, stoji u komentarima.

BEZ PRUŽANJA HITNE POMOĆI

O okolnostima konkretnog slučaja Lazarević iz sindikata rekla je i da je u televizijskom uključenju otkrila da su vaspitačima ruke vezane kada je u pitanju pružanje pomoći.

– U studiju je bio jedan doktor, navodi te ovaj zahvat, te onaj. Pitala sam: ‘Doktore, da li vi znate da je beogradska hitna pomoć pre par godina kod nas držala obuku i da ja kao vaspitač ne smem ništa da preduzmem kad se nešto desi, jer ja nisam stručno lice?’ Po protokolu je da pozovem hitnu pomoć i da zabeležim događaj u svesci kod sestre na trijaži. Čak ni sestra na trijaži ne sme da radi, jer mi nismo stručna lica i obučena za davanje takve pomoći – kaže ona, dodjaući:

– Novinarka pita: ‘Šta sad? Vi stojite tako i gledate skrštenih ruku?’ Ja kažem taman posla, ali vezane su mi ruke, i ako koleginica nije reagovala nikako, a mislim da nije, to je za nju plus u svoj ovoj nesreći jer neće biti terećenja za neadekvatno pružanje pomoći“, kazala nam je u razgovoru još s kraja prošle godine, još uvek ne znajući za informacije o pokretanju postupka protiv vaspitačice ni pojedinosti tužbe – navodi.

Objašnjava i da ih je to obaveštenje tada užasnulo.

– Imamo dosta dece sa epi-napadima, ali nema više reakcija, nema osvešćavanja, nema zaštitnog položaja, nema ništa. Zoveš Hitnu i to je što je. Mislim da od povlačenja programa nema ništa, mora verovatno da prođe određeni broj godina da se on inplemetira, pa da vidimo da ne valja, pa tek tad da se nešto menja – kaže odgovarajući na pitanje za nadležne, o čemu, za razliku od njih, nema moć da odluči.

U vezi sa „vezanim rukama“ kada je pružanje pomoći deci u nevolji u pitanju, ponovo smo se obratili na adrese ministarstava.

– U ustanovama obrazovanja i vaspitanja se pored zakona iz oblasti prosvete, primenjuju i drugi propisi koji uređuju različite oblasti, poput bezbednosti, sanitarnih uslova i slično, koji nisu u nadležnosti Ministarstva prosvete, a koje su ove ustanove u obavezi da poštuju.

Navodi da je među pomenutim aktima je i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji propisuje dužnosti poslodavca, kao i Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.

O ovome se oglasilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

– U vezi sa propisom koji definiše proceduru pružanja prve pomoći kod promene opšteg stanja deteta, obaveštavamo Vas da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije donelo ovaj propis, već Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći („Službeni glasnik RS“, broj 109/16). Ovim pravilnikom se propisuju način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći – naveli su.

Iz Ministarstva zdravlja o ovome se nisu oglasili.