Udruže se Sveti Sava i đavo da čuvaju stoku. Sveti Sava čuvao je ovce, a đavo Koze. Sveti Sava muze ovce i mleko mu belo, a đavo muze koze i mleko mu crno. Sveti Sava ošiša pozadi ovce da mu ne pada svašta u mleko, a đavo usijao gvožđe pa žari kozama kolena, kad legnu da ne prijanja za njih štošta. Jedanput uđe Sveti Sava u tor, a sve ovce ustanu pred njim, samo jedna ostane ležeći.
Onda Sveti Sava rekne: “Što ti ne ustaješ crna”? Ovca u čas pocrne i od nje su crne ovce. Sa đavolom se dogovori da po redu vraćaju stoku. Tako dođe red na đavola, i, dok je on vraćao stoku, Sveti Sava ugrabi oči đavolu i prekrsti mu mleko, te ono postade belo k’o i u ovaca. I još mu ugrabi višu polovinu stoke, te je potera sa svojim ovcama. I od toga, što je oteo Sveti Sava od đavola, ostale su naše pitome koze; a što je ugrabio đavo i oterao, to su divokoze. Među njih se pomeša i jedna ovca, i od nje postanu srne.
Tekst priredila: Mala škola