Kod predškolske dece, čiji govor je u fazi razvoja i u najvećoj meri implicitne prirode (vezan za situaciju i razumljiv ljudima iz najbližeg okruženja), neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije. Zadatak je odraslih da prepoznaju, tumače i adekvatno reaguju na poruke upućene neverbalnim putem.
Na taj način može da se uspostavi poželjna komunikacija. S druge strane, primenjujući u radu različite tipove neverbalnih igara i aktivnosti (gestovne igre, igre pantomime, igre pokretima i delovima tela), odrasli razvijaju slična svojstva i kod dece, bliže upoznaju decu i, što je veoma važno, rade na razvoju sposobnosti različitog izražavanja dece. Pored ovoga, primenjujući neverbalna sredstva semčine predmetom igranja, što je veoma povoljno za razvoj stvaralačkih osobina dece.
IGRE PREPOZNAVANJA I UOČAVANJA
različitih signala na sebi i kod drugih: kod deteta, druge dece, kod vaspitačice, roditelja, bake, dede, kod odraslih u okolini, na ulici. Kako pokazujemo kad smo ljuti? Kako kad smo veseli? Kako kad smo zamišljeni? Kako se pozdravljamo? Koje načine pozdravljanja smo uočili? Kako tražimo tišinu? U okviru toga su i TUMAČENJA neverbalnih signala. Šta znače ti signali?
IGRE OPONAŠANJA NA NEVERBALNOM PLANU:
- prikazivanje različitih zanimanja ljudi i pogađanje o kome je reč;
- prikazivanje različitih radnji;
- pričanje priča pantomimom i prevođenje na jezički plan;
- slanje signala: jedno dete izvede pokret, ostala deca prihvataju (slanje može da se usporava ili ubrzava);
- naizmenično slanje i primanje signala u parovima;
- zasmejavanje drugih neverbalnim porukama;
- prevođenje poznatih priča na neverbalni plan;
- gluma razgovora: Igra se organizuje tako da jedno dete otvata usta, ali ne izgovara reči. Drugo dete treba da dešifruje šta njegov par govori;
- slanje signala rukom: Deca se drže stisnutih ruku jedno za drugo i stiskom pošalju poruku, na primer, dva duga i jedan kratak stisak. Igra se nastavlja po ideji dece;
- slanje poruka namigivanjem;
- slanje pozdrava rukom;
- slanje pozdrava glavom ili kombinacijom različitih sredstava:
- slanje zvukova: Deca su u krugu. Jedno dete kaže neki zvuk, na primer, zvuk sirene. Zvuk ide u krug. U suprotnom smeru vaspitačica pošalje drugi zvuk ili neverbalni signal, na primer, nežni dodir deteta, koji takođe ide u krug. Može i treće dete da ubaci signal, tako da tri signala kruže krugom.
IGRE ZAMIŠLJANJA:
Deca zamišljaju da rade ili nose nešto što je teško raditi i nositi u određenim situacijama. Na primer, nošenje sladoleda u kornetu na velikoj vrućini, učenje vožnje bicikla, prelaz preko blatnjavog puta po kiši. Ostala deca ga imitiraju.
Za identifikaciju, tumačenje i imitiranje mogu se koristiti različita sredstva, kao na primer: isečci iz novina na kojima su ljudi u različitim odnosima, kartice sa nalepljenim ili nacrtanim situacijama, sličice, dijafilmovi sa ciljem da se protumače neverbalni signali i prevedu u verbalni plan. Na taj način mogu da se razvijaju dramske neverbalne igre dece. Potreban je podstacaj vaspitača u smislu: „Šta je dalje bilo? Kako se završio njihov razgovor? Predstavi to! I kome si se dalje obratio? Kako?“
Tekst priredila: Mala škola
